Стражилово

43 7 Хсрман збаци огртач и капу, седне на столицу, па се иодлакти. Изгледаше јако замишљен. Лампа му осветљаваше бледо чело, иа комс отац догледа боре нре времсна... Најпосле нски покрет на другом крају ходника иодсети саветиика, да се незакоиито налази иа том месту. Еле тихо, иа ирстима, врати се стененицама. Кад се пађе па улици. стаде тражити у томе, што јс впдсо, нит за дал.е кораке. Ал' не беше кадар, да ишта иађе, На иослетку, Херман је могао бити уморан од шетње, на се одмара. Та га мисао мало утеши, те уђе много ноуздапије у оближљу скромну гостијоницу, да се мало прихвати иоеле путоваља. У гостијоници седне у крај, обзирући се, не ће л' опазити кога иозпатога. Срсћом сва му лица бсху туђа, ал' му пе беше туђ љихов разговор. По свој прилици беху то нижи с.нужбеници, који се разговараху о патријотским дсмонстрацијама, из којих пикакова добра не елућаху. Скоро сат сеђаше саветник и слушаше. Свака му реч бсше тим страшнија, што му чешће излажаш • пред очи Хермап с тим својим сабрапим челом, тако чудио замишл.ен !. .. Пајпосле саветник устане и изиде. Окрећући се то на једну, то на другу страну, нотсгне онст оној 1;ући, која му беше већ иозиата. С уздрхталам срцем као лопов шуљао се полако по мрачним стенсницама... Најзпд стиже иа други кат, иогледа кроз прозор... Херман се до јако није с места макнуо! Сеђаше неиомично као кии од камсна и гледаше преда сс на нразан сто... Саветник се стресе од пемира. Шта је могло умом Хермановим тако чудновато овладати, да читав сат седи замишљен? Нека велпка н важна причина мора бити повод тој замишљености!... Тужно осећање обузимаше све већма госнодина' саветиика. Н бпо би још дуго стајао на нрозору, да се није морао обзирати на мссто, гдс је, н за то се оканути даљих посматраља. Н баш у тај мах, кад сс еаветник, с тешким уздахом, већ растајао од прозора. Хсрман нагдо ђипи и огрнув огртач пође па врата. Саветпик брзо стрчи низ степенице. На канији супротнс куће указа се Херман. Беше већ касиа поћ, на улици не беше готово никога. Саветник пусти сина на десетак и више корака, пред собом, па иолако иђашс за њим. Херман корачаше зампшл.ен, оборсне главе.

9 ЕЗНрошао је иеколико иобочиих улица, па застаде пред редом нових кућа, које ее истицаху већом красотом. Први кат једне такове куће беше сјајно осветљен; Двапаеет прозора блештаху дивно од трепетљиве светлости. Па окнима се црљаху сенке тамошњих гостију, као да су изрезане од црне хартије Прсд кућом стајаше читав ред каруца, који доказиваше, да се у салопима на нрвом кату искуиило друштво богатијих људи. На каруцама се сијаху различити грбови. Херман застаде иред том осветљеном кућом и гледаше пеко време у прозоре, на којима се нспрестанце измењиваху сепке различитих глава и лица. Кад и кад се зацрии глава грчкн почешл.ана... Херман се онда дигнс на нрстима, као да му то што номаже — али женска глава иромакне, да се опет за часак укаже на другом или трећем прозору... Херман је етајао дуго, одилазио и враћао се најпослс је окренуо кући. Саветиик га је исиратио очима чак до каније, а кад се она за њим затворила, одахне дубоко и рекие сам ссби: — Хвала Богу, то не мириши ни најмање на заверу!... Не, та не би се Хсрман одрскао крви... И чисто дивно радостан вратио се тим иетим иутем, којим је ишао за еином. Чињапш му се, да му се са срца свалио тежак камен. Мимогред му само пало на памет да запита, ко станујс на том осветљеиом кату... И већ хтеде да проговори првом кочијашу, кад ал' лакај у ливреји отв.ори ходник и заповеди му да притера каруце. Из ходника. исиаде неколико младих људи, а међу њима две даме. Старија седе прва, а за њом, у кадиФену ћурку и дебелу шалу, у хаљиии са дугим скутом, приђе вратаоцима од каруца млада женс.ка, коју вођаше испод руке млад мушкарац. —- Гоеподине Болеславе, рећи ће иратиоцу, стајући јсдиом ногом па стспен од каруца реците господину Херману, да бам књигу већ прочитала... Може ју однети.... Каруце сеотиспушс и иестаде их па скретњи. Друге нрилажаху и одлалсаху, сваке на другу страну. Саветник се сакрио за окуку од зида, да га не виде. Мушко друштво иролажаше сада покрај њсга. Међу њима беше и онај мушкарац, што је водио ону младу женску. — „Зумбул" је врло духовит п енергичан,