Стражилово

рећи ће један међу њима. Кад ју је размажени „Аниз" са својим безобразним оемехом занитао, за што, у једном сату, три пута пита за Хермана, волела је да мисли о љој, е га љуби, пего да својим изговором изда тајну... — Та да, одговори други, само да Херману не иреседне то високо доетојанство! — Јест, да то није мудар дечко, да му треба пара тражити ! Знаће ои разликовати . . . — Видео сам ја старијих и паметиијих, који пису знали разликовати у таквим приликама. . • примети други. — Шта сте напали о тим ироклетим разликама! пресече неки, вГпе К1о-по паасЈшпг, па крај ! Тим се прекипуо разговор, а оно друго не могаше саветник чути. Дознао је само од вратара, који је закључавао каиију, да на првом слрату станује нека богата, остарија госпођа, код које се често скупљају силпи гости. Какви су то гости, како се зову, то вратар није знао. Саветник оде замишљен у своју гостијониду. Скупљајући сав „полицајски материјал" данашње вечери, ие умејаше ништа из њега да извуче. Истина, у први мах му је нешто пукло пред очима, али тај разговор, што га је мало час чуо, онет је све нобркао. Мало час мишљаше, да се је његов Херман заљубио у какову госпођу из великога света. Беше то, до душе, у онреци с његовим планом, али од два зла волео је и ту срдачну заблуду синовљеву, него да је скренуо с пута нозитивних нрава, где су га вребала два најоштрија параграФа казнепога законика . . . То би му, до душе, задало велике пеприлике, а како је Херман уиорна карактера, не знађаше саветник ни томе нрека, успешпа лека. Али то би се већ које како удесило номоћу божјом и Бер^гином . . . Ипак је из тога разговора, што га је мало чае чуо, избијало опет иешто, што мириши на опозицију нозитивним правима . . . То је још горе. Саветник -осећаше, да му срце почиње неправилно куцати . . . — Кобно би било, говораше сам себи саветник, лежући у постел.у, кад би се то обоје сиојило ! . . . Сутрашњи дан требао је на то да му одговори. XXXII. Лосле чудиих и страшних спова пробудио

се саветник. Беше већ прилично касно. Обукао се, дакле, брже бол>е, обавије врат шалом до очију и изиде на улицу. На улици беитс доста живо. Видео јс много људи са села. Чињаше му се, да ће карневал ове године бити много живљи, него иређашњих година. Тако дође саветнику Физијономија нрестоног града. Изби једаиаест еати. Саветник не знађашс ни сам, како сеје, при последњем удару на сату, нашао нред кућом, оиазио на вратима белу хартију и на њој нрочитао речи: „Од првога Аирила издаје се цео други кат под кирију, поближо се мозке распитати код двородржицо." — Издаје ли се овде други кат под кирију? — запита, плахо се осврћући. — Јест, господине, али истом иосле ове четврти, одговори двородржица, седећи за доручком. — „А ко сада онде станује? — У^овица са два сина. —- Нико вишс? — Од ње је узео једну собу млади госиодин, који учи за пвоФесора. — Може ли се видети тај стап?.. Не ће ли се коме сметати? — Може се у свако доба. Госиође нема код куће, јер је, као обично, отишла у цркву, а и мла.ди проФесор је отишао. — А знате ли то поуздаио — не бих хтео никоме да сметам. — Поуздано. Госиођу сам видео, ка.д је отишла, а млади проФесор оставл.а кључ код мене. . . — Па да видимо тај стан, предложи грозничаво саветник. Двородржица скиде кључ саЧгада, иа обојс изидоше из со"бе. — Хоћу ли ирво да отворим госиодииову собу? заиита двородржица на другом кату. — Да, прво њсгову, шапне саветпик, недишући. И сети се у тај мах, да је управо седамнаест година, како јсизјутра, после оне вечере у Љешњичком двору, упао рано са службеном ревношћу у иразан салон, да покупи заостале комадиће хартије и да из њих састави какав извсштај земаљској влади ! .. . Сад се готово у тој истој мисли шуња у туђ стап . . . али с како промењеним смером! . . . Онда се шуњао у гпездо завереничко, које је сматрао као непри-