Стражилово

-ет 76 Е>

огрлице готово до половине трбуха иепељасто ; ио иснред крила а наоколо претежнија је црвенкасто-смеђа боја. Стражњи дио трбуха иа све до репа жути се као рђа. Али главно обиљежје ове птице јесте иерје, што је норасло но боковима, а твори оне красне шаре испод крила. Шаре ове не састају се носред трбуха, јер их раставља оно жућкасто перје. Ст.ако од ових бочних аера из иочетка је сиво, и тек ближе другог краја аоиријечио се најмрхје ■цри ирутак, до љега је опет жуг као рђа и аошири је, а и с ове је стране нриљубио се уза жути ирутак оиет црни. У гдјекога пера завршетак ]е ијега, која је налик на иолумјесец, а кестењаста је. Нијесу црии пруци једпе ширине и једна-

ко раздалеко, на за то су и жути пруци неједнаки у пшрину; а и но боји ие сла?ку се, јер је час загаситИја час отворепија. У репу има јареб шеснаест пера; а гнто се тиче крилпих нера, осим првога остала су са спољашње страпе чије, в а испод врха, пјегава, и то р!>асто. По овим биљезима поуздано Кемо моћи распознати јареба и у сто других нтица, па биле и оне двије сродие му врсте међу њима. Припазимо дакле на њ, на ћемо тек онда одлучити, да ли је он за цијело тако рнједак гост ио крајевима око ушћа Тисе и Саве, и ако ни свакидањим ловцима за толико година пе дође иикад на очи. 6 Ч иј а је оно у пера, што сс с бадрљице чија или чешља. Мојо МедиТ)

ИСАК (Јваас Ј (На< 13. Навео сам, како је Њути морао да ирибегава новим иомоћним хипот,езама, да, протумачи неке нојаве у светлости зато, што је теорију светлости узео на рђавој оспови. Овде ћу навести два примера, из којих !ле се .чако вндети невоља великога научника. Да би Њутн протумачио цреламање светлости, морао је узети: у нровидним телима има међу делићима доста великих простора, који делнћима светлости пута дају и молекули тела привлаче делиће еветлости, отуд и мора светла зрака да промени правац, кад кроз тело пролази. Међу тим, колико данас узимају научпици, да има мањих већих нразнина између делића у телу, пе узимају, да икаква привлачења има између светлости и делића тела; "не могу по даиашњој теорији ни узети. Да нротумачи границе међу ноједнннм бојама у сунчеву спектруму, узима Њути хипотезу, да постоји апалогија измсђу боја у светло сти и између тонова у музици. И ово се морало напустнти, јер сс рачуном пађепе границе нс слажу са директпим посматрањем. Неки говоре, да јс Њутн измиелио и справу за мерење кута, такозвапи секстант са огледалом; други опет приписују ово Хуку. Међутим * У бр. 3 у т. 2 треба да је у другом реду дошј

ЊУ т н }-\у10П*) 1вак) стоји, да је прва овака справа начињена 1731 годиие а пачипио ју је Хадлеј. 14. Хотимице сам узео онтнку на прво место у раду Њутнову па физици , јср је то најважније и најпотпуппје обрађепо дело, сада ћу по нешто само изабрати и из других Физикалних дисциплина, у којима долазн име Њутпово, и опити, тумачења и закони. У Њутнову делу, које је под имепом „Р1и1оборМае паШгаИз рппсГрЈа таШетаИса аис,1оге 1в. ХеЋЧоп, Тпш1. соН. сап1а1). восао. МаШевеоз рго&воге 1л1са81апо е1 МосЈеиЉ ге&аИз воЛаИ" ноднео краљевском друштву 28 априла (8 маја) 1686 године и које јс изашло на свет у мају 1687, долазе нринципи, који се данас узимају у дипамику и у астрономију. Дело је подел.епо у трп књиге: прве дпе расправљају опће законе о кретању а трећа јс примена тих закоиа на васелепу и кретања по њој. Томзн и Те (Тћотаоп и ТаИ)>,ажу у својој „Теоретичној физици ", да су у уводу у „ргтс1р1а" изнесене основе дипамике у врло јасиом облику. ДеФииције, основна правила н законе кретања треба тек нешто нопунити доцнијим истраживањима и разјашњивањима па да потпуио важе и у наше доба и да су много бол.и „увод иосле .или још ово: 4 јапуара а пеш ичауу и