Стражилово

43 7

7 Ст-

у дппампку", пего што јо то длпае у миоптм п бол.им школским кљигама. 15. Њутн је изрекао ирви, да је маса у тела проиорцијонална са волумепом и густоћом; по ово више даје појам о густоћи. Важпо је, да овде Додамо, како Њутн миели, да оно, што се налази слободпо у телу међу делићима му, не вреди узимати у рачун при одређивању његове масе или густо]>е. Опптима са шеталицом дошао је Њутн до правпла, да је тежипа у тела практпчна мера маси. По Њутну је мера еиази квантитет кретања за једииицу времена, а квантитет је нродуктиз масе и брзине. Даиас се обичпо каже место кваптитет брзнне — величппа кретања. 1(>. За кретање тела има три главна правнла, која се исказују и данас скоро онако исто, као што их је Њутн исказао. Оба столећа, што протекоше, од како јс Њутн поставио ове законе, нису пишта на н.има битпо мењала; шта вшпе нијс се пи потреба ноказала за какву измену. Прва два закона нашао је већ Г. Галилеји а и трећи је био позпат већ пре „Ггтс1р1а" у другом облику само. У једно времс нокушаше, да други закон раставе у два, те добише од другог закопа други и трећи у дипамици а трећи Њутнов закоп нанустише, јср се он у сваком дипамичпом проблему директно нримењује. Но сви ови морадоше се опет вратити Њутновим законима. јер и принцип д' Аланбертов (Б' А1еш1)|Ш, који су били усвојили, није ншита друго већ Њутнов трећи закон но у другом облику. Закони Њутнови за кретање јесу основиа нравила; изведени су опажањем, опнтом, закључивањем. 17. Кад су паучници, по Г. Галилеју, почели тражити свуда у природи неке нравилности н све појаве сличне груписати па их свађати нод опће законе, дошао је брзо ред и на појав кретање. Већ сам Галилеји је упознао још 1602 годппе два нрииципа кретању, но их је Њутн исказао у одређепом виду у књизи својој ,,Г]ц1о8ор1иае пакпгаИб ргјпсјрја таШетаНса" па се н данас тако узимају у динамици као ирви и други закон међу опа три основна закона за кретање. Закоп први гласи: „Оогриб онше регвеуега!; т §1:а1п дно (рпевсепсИ уе1 тоуешИ пнИогтИег 1н (ИгесШт, П18Г срт^епш Шис! аутђи« шргезт со§11иг 8Мит виит тикаге". То Не рећн „Свако тело остаје у своме

мнрном стању или у јсднаком крстању по нравој линији, осим ако га не натерају спол.не снаге, да своје стање промеии". Закон кажСј да пикакве иромене пе бивају без узрока, да се промена збива са телом, а не у телу, у његовој материји. Даље читамо у овоме закону и то. да тело само од себе никакве нромене у своме кретању није кадро извести, тек с поља неки узрок мора доћи, па да промени телу етање. 0 истииитости овога закопа уверавамо се у жнвоту непрестаио: тсло се миче, не ће стати, док га пеко или нешто не заустави; тело стоји, не ће се кренути, догод га иеко или нешто не крене. Мора дакле с поља доћи иеки у.зрок, да телу стање промени. Узрок тај у физици зовсмо снагом У животу је иуно примера, који се једино иод овај закон свести могу, који се дакле овим законом тумаче. Пример један нека буде доста за све: Стојите у коли. а и коњи стоје мирно; кочијаш ошине коње, опи тргну, а ви хоћете да паднете или баш и наднете, но свагда натраг. Цео први закон стоји у некој противности са науком старих фнлозофз , који су узимали да је кретање по кругу најсавршепије. 18. Друга половина нрвога закона чисто изискује нов закон и завиеност кретања од снаге. Ми већ напред питамо, у каквој је вези кретање са енагом, с тога нам је и дошао одговор у Другом закоиу: „МиШаопет то1и8 ргорогМопа1ет еззе VI тоћгјс! Јтрге88ае е! Иеп бестнЈит Ииеат гес!ат, срт уј.8 Ша ■шрптИиг". Каже: „Промена у кретању нропорцијонална је са снагом нокретачицом и свагда је у правој линијп, у којој и сиага утече". Овај закон у нешто се данас мења у првом дслу евоме, док му други део еа свим остаје, као ш !'0 је и овде наведен. Данас се „промена у кретању" замени са акцелерацијом, јер акцелерација, по данашњем схватању и дсФинисан.у, и иреставља промену у кретању. Закои други дакле почиње данас овако : акцелерација пропорцијопалпа јс еа снагом покретачицом, и т. д. Што је дакле спага јача, већа је акцелерација; са слабијом снагом имамо и мању акуелерацију. Из другог дела овога закона видимо, да акцелерација зависи само од правца снаге а никако од тога, да ли сиага хвата за тачку ближе