Стражилово

-<3 1; Нееторије од Антијохије учио је ; да је евета Богородица само иа човечји начин постала мати Спаоитељева. М Евдокија је то тако схваћала и тако јој се чинило да је природно. Ну Иесторијеви нротивиици, међу које је у првој линији спадала још једнако моћна Пулхерија, напали су на ту нову догму и жигосали је као лажипауку. У Византији и ио свој држави орила се убојна вика црквеиих странака. За царицу су то били дани страха и бриге. Но није то још било све. Ваљало јој је до дна искапити ту горку чашу. Љену једииицу Евдоксију удадошс за заиадноримскога цара Валентинијана III, стричевића Теодосију. По одласку љубљенога свога дстета осећала се царица остављена и усамљена. Камо јој нестаде идсјала младости, камо наука филозофцјс, камо религијозпих уверења? Ништа, ништа јој није више преостало, до празна нлитка јава и сумња у Бога и људе. Само је мало Фалило па би се била повратила својем старом поганичком уверењу. Но и то јој није више годило; и сувише је већ постала била хришћанка а да би се могла вратити на олтаре идола. Па ииак је чезнула да се ослободи свију душевпих мука, које су ју кињиле. Тада се деси обрт. Теодосије јој дозволи, да одс у хацилук до светога гроба. Само је онде мислила да ће паћи мпра н васпоставе, само па свстој земљи, у пајнепосреднијој близини места, где је Исус проповедао и творио, где је за своју науку натио и умро, иадала се да ће иаћи изгубљену веру у човештво и божанско откровење. Са великом се свитом Евдокија крснула. на иут преко Антијохије. Тај град, тада средиште анатолскому хришћанству, дочекао је августу са скоро божанским частима и искреном радошћу. Ту је у Евдокији на ново васкрела Атенајида. Ту је царица, чија јс још једнако сјајна ленота мушкарце заносила а величанствена јој појава свет до лудила распаљивала, беседила народу а беседа је та подссћала на најлспшс дапс старе Атипс и на златна времена римска. Њен иут у Јерусалим био је нрави тријум®. Парод сс ценио срећним, што види миогохваљену лепу и духовиту Атињапку, која јс у Визаитији каида утопула била у таму и заборав. То су бпли неизбрисиви утисци у срцу и душп Евдокијиној. Па тек Јерусалим! Тујс ирви иут осетила дах истинитог и правог хришћаиства. Далеко од загушљивог ваздуха дворског, далеко од гиусие евађе црквених отаца уживала јс њена

5 (■>-• душа у свим уеиоменама, којима је Јерусалим с околицом својом задобио чар светип>е. Тешким се срцем вратила Евдокија у своје царске дворе на БосФору. Та чекала ју је тек инак само златна тамница и живот нун муке и јада. Теодосија је давно вс]1 оставила била млађана му доброћудност. Од доброга цара — на жалост је то у већине римских имиератора био всћ обичај — иостао је био тирании, који је само сумњнчио а склон био па окрутност и свиреност. Давно је озбиљна царица, која није марила за дворске сплетке, постала несноена свету на двору. Са све већом дрскошћу распроетирали еу неиријатељи Евдокијини глае, да опа са Павлинијем живи у кажњиву одношају. 1 Годозревањс стаде маха отимати у цара. Јсдаред, кад је Теодосијс без пратњс домаћег министра, који је био болестан, пошао у цркву, даде му неки сиромашак голему Фригијску јабуку. Цар се задиви реткој воћци, прими јабуку и даде за њу сиромашку сто и иедесет златица. Теодосије ношЉе јабуку евојој жени а ова је поклони бономе Павлипију Овај, пикакво зло пе слутсћи, дарује лспу јабуку цару. Кад цар занита Евдокију, где јс јабука, она му рече, да ју је појела. Ту лаж по нотреби скупо је ваљало да искија царица, јср је сад Теодосијс био увереи, да му је жеиа неверна. Ту чудновату историју с јабуком, која подсећа иа трагичну енизоду с марамом из „Отела", узмимо да је искитио или чак и измислио црквени иовесничар, који иам је нрича, па ииак то ништа пе мења историјски доказану чињеницу, да је Теодосије Евдокију одиста сматрао за нрељубницу. Брзо нестаде царскога љубимца Павлииија с двора, да после буде иогубљен у Кападокији, а царицу одгонише у изгнанство. Али је изгнанство било и спасење за царску мучеиицу. У Јерусалиму, за који су је привезивале иајлеише успомене из хацилука јој, близу гроба Спаситељева хтела је да заврши живот'у молитви и добрим дслима. Онде, где је Спаситељ испио иехар евојих мука, хтела је опа да се оелободи сзојих јада и да оплакује Павлинија, који је због ње невино умро. На свстим местима: у скромноме Витлејему, на иодножју маслииове горе у чаровном врту гециманском, на висовима Голготе, које је посветила мучеппчка смрт Спаситељева, налазила је несрећна царица утехе и креиости тс јс тек ту незнабошкиња Атеиајида постала права одушевљена хришћанка. Крштењс, којим јујснекад