Стражилово

-гз 159

Мјеста и стране игну млада И уљезе у велика Врата од славна Цариграда. Истина је, садржај обје ове строфе истовјетан је, и за то ваља једну или другу изабрати; али би требало свакако ону, што се изостави, нод звијездидом донијети. 6. Иа истој страии: С многом мислим цијећа тога, Што је нлахост сва залиха, Цијени и суди, да је од свога Ноклисара лијепос тиха. У II. прије свега мјесто мислим, што нема смисла, стоји мисли, како треба; друго: мјесто цијени и суди стоји чиме цијепи, што ми се боље свиђа. 7. Одмах слиједн: Ваздан, иаче јоги иокоје Себи и друзијем ноЛне смета. А у П.: Ваздан у све ■неиокоЈв Себи и друзијем нопи смета. Ја бих и ову варијанту првој нретноставио. 8. На стр. 77 : Диље од вијека часе зове, Справе од пута свеђ иотежи, И у памети мисли нове Све!) од већијех жеља вријежи. У 1Г. мјесто оно потежи стоји иогеже, а мјесто вријежи стоји утеже, што ми се такођер више допада.

9. Мало ниже: И крал>евства сва остала; а у П. мјесто остала стоји најдаља , што је значајније и још одговара рими краља. 10. На стр. 79: Ки од полудна и од источп Јур будући прошо краје Купећ лијенос од свчјех очи —

а у

П

Ки од полудна у итости Јур будући прошо краје Купећ лијепос и свјетлости. Ова је варијанта много боља, јер Кизлар ага није тражио ђевојчице само по љепоти него и по свјетлости рода; а друго лијеиос од свијех очи није лијепо речено. 11. Пошљедња строфа гласи: Тер с млађахнијем љима доје На крај мора најпослије, Гди би његда град од Троје: Ви, зашто га сада није •а у П: С дјевојчицам свијетлим доје, Уцвиљене ке га слиде, Гди од старога града Троје Обиљежја јоиг се виде. Овђе не може бити ни сравњивања између ове двије варијанте: куд и камо је ова боља од прве!

(Наставиће се)

Л. ТомановиЈ,

с Ф ^

) «ч | х« ф ^ 3..

*> КОВЧЕЖИЋ Ф 1(9Ч; Т- т -| ч

-Т*" "5" Зр?

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ Д Како „Гдасник за забаву и науку" јавља, Драгутин Ј. Илић пише нопу драму под натписом „Ђорђе Кратовац' 1 . — Књилсара Владимира Радовића у Мостару иаумила је да изда Нушнћеве „Приповетке једнога каплара" у другом попуњену издању. X У последњој свесци „Наставиика" за прошлу годину пригсазао је Милив. Симић члапак Р. 8ећго4сга „РПге 8егМепз" (I), који је изишао 1890. годинс у II свесци „Нс(1тВ1а"| часописа за наугсу о криптогамама. Шретер јс у томе свом чланку проучио један део гљива, којс живе у Србији, ме)>у којима је описао и три са свим пове специје_ X Читамо, да је Гига Геришћ држао своје приступно прсдавањк у краљевској српској академији наука. Говорио јс о државоиравноме положају Босне, Херцеговине и острва Кипра. X У 454 броју Бечкога војног листа „Бш Ко].ећв\уе1п'" написао је Н. А. из Цариграда подлистагс о погс. ђенералу и намеснику Кости С. Протићу. Нисац прво објективно и зналачки говори о српској и бугарској војеци, за тим о

животу Нротића и на послетку о његову раду као војника и гсњижевника. — Скоро ће. као што кажу, почети излазити америчкс трговачке новине на руском језику, које ће доприносити, да со унапреде руско-амерички трговачки одношаји. Утемељилац тога подузећа јесте неки 0. В. Мадаус, родом из Риге, од год. 1873 натурализован Америчании. — Најновије нешто на новинареком иољу јесу теле Фонсгсе новине. Изумела их је управа локалног т .'деФона у Будимпешти. Уредништво је са 230 прстнлатника нрашлог месеца започело свој посао. Претндатници плаћају једну Форинту и недесет новчића на месец па добију особен снроводнигс у свој стан а тај спроводнигс има само две мале слунше шкољкс. Кад се из уредништва даде знак, метну претплатници те шкољгсе на уво па онда чују гласове, што су стигли у уредииштво телеФонских новина. Свеза будимнештанских телеФонских новина у исто време са Бечом Златним Нрагом, Брном, Грацом и Трстом на немачком, мађарском и тадијанском језигсу гсрасно је пошла за руком.