Стражилово

-чз 160

— „УЈепао" догс ћути кути, ади пад једаред он проговори, онда коме већма јао већ уредиику „СтраЈКилова". Дуго се веоелшик са остадим „огђЦјпш ЈјиЛипа", дакле и са овдашњим ревним апостолом и проповедииком елоге међу Србима и Хрватима, гооп. Храниловићем „1;ек 8ага1по" смејао ,Д§п за ћ-агаша, уас1јешш \г пехпапја 1 перговпв1:1јепо§ 80\'1пиша" па им већ додијало те се г. Храниловић дигао да, у смислу зимушње претње своје у приватну пиому уреднику овога листа, збрише са лица земље „Стражилово", „иј зуакако и ауакош ро§1е(1и иајзкђјј! МбЈп^бМ 1184 0(1 зујји ба8ор1еа, в!о па вкуепзкош јиги Не може никако да прегори, што му онај мучки атентат на „Стражилово" у другом божићном додатку уз „Браник" (бр. 151) прошле године остаде јалов, па пустио човек срцуиа вољу те широм дао одушке праведну свом гнову на уредника овога листа, грдећи га, не бага онако, како би овеиттеном лиду приличило, изврћући Факта па — нијс шала! — чак и судом претећи а „шгкЗго ргеко јег§хе а1уап, о којој ве га.Н, рге1а2ес1, јег пајровПје ит Ни је пај!акве". На зановетања госп. Храниловића немамо шта да одговоримо Да нам је Бог дао љегову емерност, можда бисмо умели и одбранити чает „Стражилову", али шта ћемо, кад не умемо као г. Храниловић хвалити ее, како је рубрика Књижевност у „Јавору" онда, кад се ва њу скоро искључиво г. Храниловић бринуо, „тако била одлично заступљена, као малоне никад у ниједном нашем досадањем листу" и како је „Јавор" онда, кад је на њему највнше радио г. Храниловић, „на ново процвао и дигао се на висину бслетристичког лиота, који одговара евим захтевима модерног напретка". Нема сумње, сушта смерност и књижевничка солидност! Још само нешто, не „Ујепои", него г. Храниловићу. С њиме ми имамо поола, јер је он писао и оно зимус у „Бранику" и сад ово у „71епси" а и при ватно писмо уреднику овога листа. Љему дакле имамо јога ово да кажемо: Нити верујемо Вагаем јевујитском пренемагању нити ее бојимо Ваших грдња и претња. Консеквентно ћемо и даље мотрити, гата Ви и та Ваша браћа по „У1епои" и иначе радите па чим дариете у оно, што је оваком честитом Србину свето, ми ћемо Вас, не као Ви нас „тг 1ш1о8Гс1ја", иего онако погатено лупити по прстима, да Вам одмах испадие из руву, што заграбите мз туђе куће. Ви поред тога, г. Храниловићу, слободно у српсвим православним листовима певајте химне Богу и пренемажите ес по вољи. Ми Вам то-не замерамо. Кад Вама није зааорно и несносио, бити од два лица, ица доиИ 68 1По1)ћ + На седници правничкога друштва у Бечу 24 Фсбруара читао је Дг. Каг1 КихЈска адвокат.предавањс своје „ТЈеБегаоМ с1ег ш КгоаИеп иш1 81ауошеп ^еИепДеп ЈпвНг§е8е12§ећип§". -4- У Старииама XXVI штампа се „Отзкоушеу осИошак §'1а§'о1вко§' ароз1о1а од проф. В. Јагића. Овај одломак глаголског апостола Јагић баца у крај XII или иочетак XIII века. Изласком његовим гаире се и грапице глаголизма.

— ФилееиЛ, професор историје на свенаучишту у Вартпави, написао је и обелоданио у „Славјаиском Обозрјсиију" чланак о Чсгакој и Чесима. Рсч је ту о чегаком јавном животу, о Златном Прагу, о чешком народном позоригату, о дружини Чеха ђака, и иначе о јавним приликама. — Ово датта умро је у Паризу Ииолит Теп , пожнвевши шездесет и пет година. Тена славе као творца нове критичке методе. У својим књижевним ишсторијским есејима развијао је Тен свагда исту основну мисао, која се као црвен конац провлачи и кроз велико му дело о еиглеској књижевиости, у опште кроза сва његова дела, а то је његова утецајна теорија, за коју немачки неки критичар вели, да јс Дарвинова теорија десценденције, пренесена са животињскога на дугаевни живот. Исти критичар вели, да Францус-ка у Тену губи евог пајоригиналнијег, најнезависнијег мислиоца, свог највећег научника, свог најсилнијег стилисту, човека, у кога су биле спојене две способности, које ретко једна крај друге раде: критички дух и уметничка творилачка снага. — Ј. Ноеосељц у Марибору превео је на еловеначки првих гаест приповедака Л. К. Лаваревића и саоппттава превод у Љубљанском „Словенцу". — Четики гтесник Јарослав Врхлшцки , коме сунедавно прославили четрдесетгодишњицу превреднога му живота, биће, као 1пто се поговара, именован за проФесора страни* књижевности на чегаком евенаучитттту у Прагу. „Шаз Нагос1а" јавља, да је аустријски министар просвете о том већ расправљао са председником чентке академије Хлавском, који је мииистру дао на дар ова дела Врхлицкога. — IIре десетак дана умро је у Нрагу Јап. М. Черни, одличан чстики књижевник и тајник кр. чеитког музеја. + V. Сгб1:2 наетавља у додатку минхеиских „А11§'еше1пе 2еУип8?-а, бр. 55 своје црте из Босне, а иод натписом „Тп с1еп ВапЛзсћака уоп ТигИзсћ-ВозпДдаг". + У деветом броју „Аи81апс1"-а чланак је А. 8сћм{1ег-а из Карлсруа „Вег \Уеитћан ВегМепа".

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК У Кпрловцима се под зиштитом Његово Свстости патријарха Георгија Брантсовића образовао одбор двадесетпеторицс, који ће се побринути, да се у проелаву стогодишњице ерпскс велике гимназије Карловачке, српске православне богОеловије и патријартпког благодјејапија приреди у Карловицима народпа светковина и да се митроиолиту ( тевану Стратимировићу, Димитрију Анастасијевићу-Сабову и другим добротворима та три завода дигиу опомепици, ако се народ прилозима одазов.е. Одбор у красну и одуптевљену прогласу нозива народ на прилагањо а у своје ће времс јавити, када ће бити светковитта. Прилогс вал.а слати г. Јовану Симеоновићу-Чокићу у Карловце

САДРЖАЈ : Песништво : Мојој малој. Тиха ноћ. Ми, псспици. Највећа љубав. Мрки вук. — Поука: Женски карактери у старој Византији. — Уметиост : Савремепа питања из уметности. — Књижевиост : Прилог к иснрављању текста „Османа" Гундулићева. — Ковчежић : Књижевне белешке. Просветни глаеник.

„СТРАЖНЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. па целу годипу, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 14 динара на годнну. — Рукописи се шаљу уредништву а иретплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павлоаића и ЈоциЂа у Новом Саду.