Стражилово

чз 210

иростачки рад. Нерад је само чекао да му се срећа јави, на љу је само мисјшо и веровао је да ће му се иоказати у сну. За то је ненрестаио само сиавао. Еад отац и мати видеше, да ту ништа ие иомажу ни саветм ни претње, оставише Нерада његовој срећи. Имали су, хвала Богу, свега доста, остала деца била су им вредна па су могли да исхране и једног дембела. Браћа и сестре још су жалили Нерада на су тим више радили и :?а себе и за њега. Али остали Нерадови вршњаци у селу ночеше најзад да му се ругају, иа му наденуше име: Нерад. Старији л.уди, кад год би хтели млађе да покарају, само би рекли: „Угледај се на Нерада", иа би то било горе но Бог зна какова каштига, и онај, коме би се то казало, прихватио би се иосла као кртица. А Нерад је баш и био на норугу! Он се само вал.ао по дворишту, а кад би му дошла глад, узео би да једе, што би му под руку дошло. Најрадије је лежао нод јабуком, иа би горе зинуо и чекао хоће ли која спасти с дрвета. Страшно их је волео, али је био лен чак да устане и да се за грану маши. Тако је проживео Нерад до своје двадесете годиие. Био је омрзнуо иа цео свет, што му се сваки рупш. Како је био грдосија, могао је сваком добро да плати за иодсмевке, да би га се после сваки добро чувао, али је носле и ту био тако леп, да га је мрзило и да макне руком. У то доба појави се страшна куга, која је таманила све од реда. У Нерадовој кући помре све, осим њега и његових родитеља. Ни толика несрећа није Нерада ожалостила, а камо ли па рад покрепула. II тада дође Нераду у сну старац дуге браде и косе па му рече: „Ја сам твоја срећа. Ти си дуго на мепе чекао, али ја нисам хтео да ти се јавим, док се не уверим, јеси ли достојан среће, коју ти носим. Достојан си је и сада ме чуј. Устапи, иа иди иреко три велике воде и три горе. Кад пређеш трећу гору, паћи ћеиг у развалинама старца, који држи покрај себе велику топузину. Оп

чека на тебе већ три стотине годииа, од њега ћеш иримити своју срећу." Н старца пестаде. Нерад се пробуди. Све му је живо остало у памети, али ко ће да иде преко три воде и три горе! То му се иикако није свидело и он остаде где је и био. Другога дана опет му се јави у сиу онај старац и запита га: „Зар још ниси отишао?" Па му оида понови све што му је казао ирви пут. Нерад се пробуди и покуша да устане, али се ипак предомисли. Ко да иде преко три воде и три горе! Кад и треће ноћи, оиет се јави оиај старац и нодвикие Нераду: „Несретниче, одмах устај па бежи одавде и иди, куд сам ти казао ; ако пе одеш одавде, сутра ће сељаци да те сиале, јер код њих се иронео глас, да си ти та куга, која је поморила толики свет. Нут под ноге, ако ти је мила глава на раменима." Нерад скочи као опарен: „Зар ти нростаци да мене спале? Боље иек пропадпе и цео свет, но ја и моја срећа." Па се опда крене на нут, пе казавши ником ништа. Ишао је, ишао, читава три месеца, док је дошао до прве велике воде. Други би човек дошао оиамо за три даиа. Али и то није била мала шала за Нерада. Од те велике воде до прве горе ишао је већ мало брже. Стигао је за два месеца, ма да би други стигао за два и по дана. Одатле, што је дал>е иптао све је ишао брже, док је од треће воде до треће горе дошао за три сата, што други л>уди једва ако би могли за три дана. Кад је стигао тамо, збил>а паиђе па старца, чудиовата по изгледу. Тело сам костур, очи уиале, да се једва као чијоде виде. брада и коса до табаиа а нокти од руку до колепица. Седео је на развали нама, а покрај њега је лежала тешка топузина. „Е синко, једва те дочеках. Ево већ три стотиие година како те изгледам да ме избавиш, јер мени је с.уђепо да не могу