Стражилово

чз .! умрети, док ие добијем свога заменика. Бидиш, синко, овај тонуа? У љему је дивска снага. Ко л.ега ионесе, нико му не може одолети. Узми га." Нерад се маши за тонуз, али пи да га помери с места, тако је био тежак. „Е, мој сиико!" рече старац. „То се пе добија тек онако на празно. Пре свега мораш ми обећати, да ћеш ме избавити, па онда да ћеш тим тоиузом убити свог оца и мајку, јер само ако обећаш да ћеш то учинити, онда ћеш добити тај топуз и постаћеш господар свету." Нерад обећа да ће учинити све што старац жели. „Е оида дигни тоиуз па ме њим удари." Нерад шчепа топуз и удари старца... У тај се пар старац распадне, а на месту, на ком је седео, створи се горски поток, чист као суза. Нерад се препадне од тога чуда и учиии му се, као да га тај чудотворни иоток хоће да поплави. И он нагне да бежи, држећи једнако топуз у десној руци. Тако дође у своје село, као да је крилима летео. Чим га сел>аци угледаше, а они ночеше да му се ругају: „Гле Нерада, гле делије! Само кад би га се неко још бојао!" То је једило Нерада, али се брзо сети шта му је оиај старац казао. Оде право очевој кући и наиђе на болесна оца, кога је мати неговала. Родитељи се обрадоваше, кад угледаше сина, али Нерад, ие рекавши ни речи, само замахне тонузом на родитеље. Мати угледавши то, врисие: „Не, сине, да те Бог не убије!" иа падне на оца да га заклони од сииовљева ударца. Како је нала тако је и остала. Од ужаса пресвискоше и отац и мати. Нераду се учипи као да се са свим преобразио. Осети у себи дивску снагу и све је тукао и газио што му је дошло на доМашај. Тако је Нерад иостао на далеко и широко славан и чувен разбојник. Његово страшпо име нроносило се од уста до уста, и иије било те силе, која му могаше стати на пут. На као што то обично бива да човек за зла дела нађе више другова

1 Е*по у доброчипствима, — тако је и НераД брзо скунио око себе велику чету опаких људи. који су чинили грћа зла и од сама Нерада. Тако су они пустошили мпого и много годииа, кад се на један пут пађоше код онога нотока, који је постао од старца, кад га је Нерад ударио топузом. Нерад и његове слуге седоше да се одморе. Наједаред угледаше смерна калуђера, који је нолако ишао и нешто носио У РУДИ„Уа! Какав је оно јарац!" викну иеко из друштва и сви ирснуше у смех. „А уме ли да вречи?" запита неко а остали се смејаху грохотом. „Да видимо!" рекоше неки и скочише, вичући па калућера: „Хеј, стаии!" Али калућер се на њих и не осврте, већ настави нут. Настаде граја, сви иотрчаше за калуђером и склепташе га. У том се појави Нерад и запита: „Шга је то тамо?" „Ослободи ме, синко, ове ненадпе беде!" мољаше калуђер. „Ја сам смераи слуга божји, па носим свето причешће и опроштај грехова велику грешнику, који се сада покајао. Ако не хајете за спаеење своје душе, онда бар пе сметајте спасен.у других!" „Каквапричест! Какви греси!" подвикпу љутито Нерад и истргне из калуђерових руку путир са светим причешћем. „Цокај се, нопе, за твоје придике!" викао је Нерад, церекајући се, па проспе па калуђера нричест а путир тресне о земљу. Тек што то учини, иодиже се страшна олујина, нуче гром, а Нерад се иађе у тамп, кроз коју се чуо само јаук и цвиљење. Нерад се тресао као трска на води и није се могао с места макнути, тако је био слаб и смрвљен. Када се око њега разведрило, а оп остао сам самцит, слаб, стар, немоћаи, сама кост и кожа. Покрај њега тече оиај но ток, али мутан и крвав, а где је био топуз, ту је изникло прекрасно дрво, јабука, пуна цвета. Нерад је викао, колико је могао, али из горе му је долазила потмула јека: