Стражилово

-43 397 га-

АНСЕЛМО БАНДУРИ ДУБРОВЧАНИН

(Наставак)

нселмо је, тражећи по краљевској и по Колберовој библијотеди, иашао неколико ])укониса, веома знатнијех за старине цариградске. Опи су му тако ирионули за срце, да их је без икакве намјере преводио само за то да себи задовољи. Нријатељи му говораху, да та дјела паштампа, и он их нослуша. Овијем дјелима у рукопису дода друга дјела, донде већ штампана, која су с оиијем била као пека цјелина, и иаштампа све 1711 год. у Наризу у два дебела свеска на цијелу листу с натписом: Гтреггат Опеп1а1е. 1 У дјелу има различитијех карата за топограФију, двије карте о цариградском царству у вријеме Константина ПорФирогенита, обје од академика Делила (БеГ Гз1е, Ј )е1|81е) итд. Дјело је ириказаио Козми НГ. Хвали га особито за то, што иомаже књижевиицима, као што су му радили и стари. Спомиље, како су к љеговијем старијем пребјегли Палеолози, Ласкари, Хрисолоре итд.: та§па егисШае 1ит С1гаес1ае 1итша 1атдиат ас! 1и1Ј881тит Гас1.о паиГга^о рог1ит арри1егип1. Тап1а аи1ет ћеш§тГаГе ас типШсепИа с1аП881НН 1Ш ехи1е8 аћ А1а\аз Тш8 ехсерИ зип1, и1 иоп 1ага уе!егет ра1пат ат18188е, уиат поуат теИогет герагаззе зетрег бШЈ Гиепи!. У предговору каже (стр. 1): Сит атнз аћ ћ!пс погет СосПсез М88. ВИУПо11)есае Ке§1ае еуо1уегет, 1псиП т СосПсет Сггаесит п. В058. 4- зпзспрГит РаГпа 8еи Оп§1пе8 ГЈгГ )18 СопзГапПпороШапае. Из овијех ријечи видимо, да је већ год. 1702 (1701 год. у прољеће бијаше још у Фијорепцији, а 1702 год. већ је у Сеи Же])меиу, како се види из овијех ријечи а

1 Дјело се вове: Ттрегшт опепШе вјуе ап%шМе8 Соп81ап4Јпоро1Џапае јп диа4иог раНез ЛЈ8ћ'Љи(;ае: ^иае ех уаша 8епр1огит (ггаееогит орепђиз е(; ргаевегНт 1по<1 Лјз ас1ота4ае, СошшепШј«, е1 (ЗоодтарМав, Торо§1-ар1исЈ8, аНЈвдие сјиаш р]лшшш шо11ишеи1огит ас поиибтаГит ^аћеШв Ши8ћ'аић11', е! аг1 Ји1еШ§'еи11н,т сши васгае 4ит рго&пае ћЈв4опае арргипе еопЛисип! Орега е1 вГисИо БотпЈ ЛивеЈип Вап(I п г 1 Вадивгш, Ргс81»у4ег1 ае МопасМ ВепесИсИп! е ОопцгедаНоие МеШепзЈ. РапаИв МОООХ1. Оит рпуПе^т васг^е Редлае МајевШ|8. [р. Г ј ГУ + 214+ 448 + 1шИов8 = Рагв I- -ГП=1свевак. — Рагв IV=И свезак=Ргав&во, 449—1018 + АпЈтаЛуегв1опев(= 142 р.) + ГпШсев.]

спомиље и Моифокон на помеиутом мјесту) прегледао рукописе у краљевској библијотеци. ГГа ГУ стр. говори о нриређивању Константииова дјела „Ве абтЈпЈбГгапсЈо 1трепо", које је нрви пут наштамиао Јоаппев Меигз1и8, Би^сГит ВаГа^огит 1П 8. Он га је исноредио с руконисом (старијем око 500 год.) у краљевској библијотеци и иоправио погрјешке. ГГри крају вели: Всшсјпс уегзшпет ГоГгаз Иђп тиШб 111 1ос1б етеп(Заушиз, аих1тиб, ГоГитдие ориб аштасГуегб10111ђиб Ши8ГгаУ1тиз. ОиапП аиГет ГасЈепс1ит зП ћос Рогрћуго^епШ ориз, т с]ио рШпта ћађепГиг ћ18Гопс18 ас §ео§гарћ18 уе1 1§поГа, уе1 ађ е18 бПепПо ргае1егт188а, пето уе1 тесИосгиег с1ос1ш 1§погаГ. На крају је другога свеска већ спомеиути коментар (АштасГуегбшпеб), у којем у предговору спомиље пеку словенску граматику у рукоиису 2 , из које је иреписао ћириловску азбуку (у неколико облика). Ова је граматика знатиа због старипе, јер је ианисана 1643 г. Баидуријево дјело „Впрепит опепГа1е и огласише заслуженом хвалом „ АсГа ЕгисИГогит" (у Липисци , ЈГајнцигу) 1712 р. 385—491; 1713 р. 49—54. На дјело навали Казимир Уден (ОисИп), који је из почетка био монах Премоистраиац у Наризу, а иослије, пребјегавши у Холандију, ностао Калвиновац. Уден се иаљутио на Бандурија, што му је ноказао једну погрјешку и рекао му „ГаШГиг СабЈпнгаз ОисИп". С. Масон иаштампа спис К. Удена („ГКзГоЈге СгШс^ие" VII, УШ св.) 1718 год. иаштампа друго своје велико дјело „МшшбгпаГа" 3 . „РгобресГиз" (нипа дјела изаГје 1714 год. у „Јоигпаих с!ез Гап 2 Ево шта каже Бандури за ту граматику: АТрћаШа уего 8с1ауоп1са, ^иае ТаГ>е11а рпша ра^. 118 а ио1)1в ехГпГнГа гергаевепГапГ, ехзспрбћпив ех ОтатшаНса 8с1ауотеа М8. ^иае авбегуаГиг т ВШИоЉеса СоПаегИпа пит. 3876, сијив 1нс Ши1ив: бгаттаИса 8е1ауоп1са вопрГа рет Јоаппет \'8еУ1с1ит 8еГауо1шт ее1вђегптае АеаЗетЈае Раг^вјепзјв вГисПовит ТћеоГодит. РапвИз Аппо а НаИуНа1;е РИЛ 1)е1 1643. Аћа уего А1рћаће1:а 8о1ауоп1оа, ^иае ве^иеиН ра§. Таће11а весткћ! ехМћепГит, ехвопрвшив ех Тћеваито Тлп§иагит ГоИиз 0гћ1в, (гаШсо п:Пота.Го оопвсир^о, аиГћоте СГмкНо Г)иге1. 3 Потпун јо патпис: ^ћшЈвтаГа ГшрегаМтт Вотапопш а Тгајапо Рес1о а<1 Ра1аео1о§'ов АидивМб. АссеввИ: ВЈћПоШеса НпшшагЈа, вјуо АисГотит, с[1и Је Ве Мпшшагја вспрвепшГ.