Стражилово

чз В98 ез-

1714". Из натниса видимо, да ге Бапдури иотиисује као библијотекар Коаме III. Поелије смрти Маљабекијеве замоли Апселмо то мјесто, али му војвода доиусти, да се зове па својијем дјелима библијотекар великога војводе тоскапскога, а то уираво нигда пије био. Ово је дјело приказапо тадашп.ему регенту, војводи Филипу Орлеаискому. У почетку је дјела „ВЉНоШеса Киттапа" на (IX XVI страница. У н.ој је нонис и кратка опјепа дјела, која раде о иумизматици, а то је у неку руку нсторнја нумизматике. Ову је историју нумизматике прештамнао 1719 год. проФ. Ј. А. Фабрицијус у Хамбургу и то: т СЈегтапогит §га!јат сит по1иИб е! ЈпсНс1ђи8. (у четврт. 1—-248 стр.). „БнНПоШеса N11111тапа" приказана је жени Филипа Орлеанскога. У писму, које је управио на Филииа Орлеанскога, каже Анселмо: Сит ||р1иг ех ИаИа р1 оГесЈиз, ЕиГеИат, ћос 1иеип1е заеси1о, уетзвет ас!то(1ит а(1о1езсеп8, 1(1 изи а1дие ехрепепћа теа со§поу1 диосЗ ере ргаесерегат, уеп188е те всШсе! 111 атрП88Јтит с[иа81 диосккт етропит сЗг&сјрИиагит отшит, иМ е1 Шегае Догегеп!, е1 ШегаИ еззеп! т ргеИо. №Ш1 Иадие тПи ГиП аићдшиз, ^иат и1 рго сар1и тео раи1аИт тгћиегег агћђиз Из, аиаа <[ш 1еиеп1 егис1Ш поттап1иг. [За „КитЈ8та1а" исп. Ас1а ЕгисШогит 1718, р. 385 — 392. Метопез с1е Тгеуоих 1720, р. 684 — 720. Исп. још: Н181опие ВШНоШесае Гаћпаапае Раг8 V (у ВолФенбитлу 1722) р 248— 250. — ВШНоШеса 1пз1о!1са Ј. 6. МеизеНиз Уо1. V Р. I (Урб1ае 1790) р. 127—133]. Прије иеколико година (вели Фрере) Орега е4 вћнНо 0. Апвећпј Вапс1ип, МопаеШ ВепеЛЈсГмн, Вео-јае Ма§'ш ЕГгипае ВиеГв ВИзИовшеае ргаеГесН, е{ 111 Војиа АеаЛешЈа 111асир110пит аеВопагит Гл1егагит АеаЈешЈе! Поиегагн. (1 ев.=р. (ЈХХV 7 1 -(-544-)-2 прикааа (ноевете) + пријеглед -ј -региетри итд. II св. = р. 777 + додаци + регистар итд.ј

-^>0-

(Свршиће се) . I* -1. ■ {. .Ј," . Ј. .. 1. ." ■ I " • !- ?. ®)| * & КОВЧЕЖИЋ Ф «

п])ибави нашему Анселму ГГигетпје, носланик војводства Парме, те буде прнмлаш у бенедиктовски ред св. Јустиие у Падови. 1715 год. именује га кра/г. „странијем ночаснијем академиком" Француске академнје заједпо с кардипалом Гвалтеријем. По трећем чланку правила ове академије од год. 1701 само су два странца мотла бити почасии академици (НМоће I р 27, Метоћез XVIII р. 25 у бил.ешци). С ночетка се Анселмо дружио с некијем Папул.цем, опатом Ламом, који је дошао у Париз нове ФилосоФије ради и од жеље да види Малебрапша, чија је дјела читао. Овај човјек брзо досади нашему Анселму и оп се с њим растави прије пего што је свршио 1трвпит опвп1а1в. Послије на1>е бол.ега друга, гласовитога дела-Бара, с којијем се снријатељи. Велики му војвода омалену нлату окрене у пенсију, коју је у реду добивао до смрти пошл .едп .ега великога војводе Ј. Гастопа. До год. 1724 становаше Анселмо у Сен-Жермену. Те је годипе поетао библијотекар војводе Орлеанскога, преселио се у крал.ев двор и добијао нлату. Послије некога времена није био по вол.п војводину двору у Фијоренцији, што му се инје но вол.и свршило неко договаран.е. које је било предаио Анселму код војводе Орлеанскога. Онда је озбиљно мислио, да наштамна ПикиФора и Теодора, али му папа ие доиусти, да изврши своју памјеру. Више је пута на н. иаваљивала костобоља и то доста често и дуго. Каткад би трајала по три или четири мјесеца, на и кад би престала, био је тако слаб, да пије могао радити сталио. УмРо је 14 јапуара 1743 год. од костобоље, која га задави за четири даиа, Љегов је друг Кувеј'(Соиуау) добио н.егова пнсма и биљешке (рарјегв) и п.егове збирке. В, ђери}>

,ф-

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Аптон Еудиловичк. ОбЈцеолавлнскШ лзшкђ. вт . рлду ДРУГИХЂ ОбЈЦИХТ. Л81ЈКОВТ. ДрСВНвИ II НОВОИ ЕврОНИ, сочинеше — —. УвЉичано первон) киридломевод1евеко «Ј нремјев) и издано иждивенЈеим, С-Иетербургскаго Славнн-

I екаго благотворнтелвнлго обшества. 1 !т, двухг томахг: I. тоЈп, : Очерки образовапЈл обшихч, нзмковт. шјкпои и занаднои Европн, стр. viii + 436; 11 тоигј .: ЗарожденЈе об[цаго 1131,1 ка на славлнскомЂ восток'1;, стр. 374. Печатано по опред г Г,ле1пм Сов'Г,та Императорскаго Варшавекаго университета. Ректорг II. ЈЦелковг. Варшава, вт, тппограФЈи