Стражилово

-<з 413 к-

АНСЕЛМО БАНДУРИ ДУБРОВЧАНИН (Свршетак)

Дмђрт став.љајући стручњацима да оцијеие 'Ш^гЖ вриједн () ст осталијех дјела Анселу мовијех, проговорићу овдје нешто о дјелу, које је :;а иас Србе од инатне вриједности, а то су н.егове „АпЈтас1уег81опе8 1п Сопб1апГин РорћугодепШ 11. (1е [НетаИђиз е! с!е ас1т1п181гапс1о јтрепо". За нас је најзнатнији онај дио овога коментара, који ради о опом дијелу Копстаптипова дјела „1)е ас]тЈмЈ81гапс1о 1трегт", у којем Константип говори о Србима и Хрватима. Већ у почетку каже: ,,Нђгит уего с!е ас!тђ 1Н81гапс1о ЈтрегЈо, дш, (|ио(1 ти11а ођИпеа! аШз 1н81опс18 ас ^ео§гар1пз уе1 1§ио1а уе1 ађ Н8 вПепђо ргае1егт188а, сНШсШтшб 1п1е11ес1и У1с1е1иг, срт ро1шти8 тос1о Шиађчгге сомаП аитиз, ргаезвгИт еа ^иае <1в 1)а1та1га аепШ*. За нас је штета, што у Констаптиповијем дјелима, која су нрештампапа у Ј>ону, пије овај комептар потпуно прештампан, а Бапдуријево је дјело г 1трегшт опеп1а1е" ријетко. У својем коментару тумачи пеке ријечи код Константипа, тако п. пр. 'атгохркт^рио? (од тога аоклисар у Дубровчана), (иакоп) итд. (Исн. ]1. 303, 307, 309, 311, 318, 349, 351, 356). На стр 273—275 говори уопћено о дјелима Констаптиновијем, те их хвали. На неколико мјеста ноиравл.а рнјечи Константинове. Тако на нр. ноправља Копстантина, гдје каже, да ]е Далмација ,.ИаНае ге§1о" (]». 300). Вели да се вара ПорФирогепит кад каже. да „Радап!" значи у словенском језику „поп ђарђгађ". Каже да то пије словенска ријеч, јер је употребљавају хришћански иисци прије иего што се знало аа (Јловенско име (1оп§е ап1е 81ауогит аисШит потеп, р. 337). Каже да цар Дукл.анин није саградио Дукл.е и да пије но н.ему названа: 11011 1§Ниг 1т1с игђ! потеп ВхосЈеоИапиз с1есШ, 8ес1 рођиз Ше ађ еа потеп ассерН, с[иос1 111 еа па1и8 еб1, е! а та1ге Б1ос1еа рагНег арре11а1а, и1 зспђИ 8ех. АигеНиа У1с1ог ... (р. 350. Исп. још р. 285, 297). Он одбија речи М. Орбина, дајеСловена било у Или])ику п])ије (иозпате) сеобе.

Одбија и тобожп.е свједочаиство св. Јеронима, јер се код п.ега мисли језик латински (а ие словенски). Каже да у дјелима Блаженога Јеронима нигдје пије нашао ни трага словенскому језнку, а да га је знао, био би га уиотребио у тумачеп.у св. писма, итд.; а гдје Блажени Јероним спомиње „ра1пит вегтопет" или „по81га1ит 1т^иат", сваки научник зна да ту треба разумијевати латински језик, итд. (р. 336, 366). ЗгоДно ка?ке (р. 336): пе(|ие аи(11еи(Н 8ип1, с]ш с1е Нп^шз е1. еагит оп '§11нђи8 бспреегип!: орега срнрре Ша пи§18 р1епа е88е сотрепо. Позпато је, колико су иатезали патпи стари, да докажу, да се ла!>а, иа којој се вожаше св. Иавао, иасадила код острва Мљета (код Рата) а пе код Малте, али Бандури као ираведан судија каже (р. 366): 8ес! пит Шш1 РаиИ паиГга^шт ассђ с1ег11 ргоре МеШат Јизићхт тапз АсЗ|лаИсл ап уего ргоре МеШат тапз АГг1С11п8и1ат, поп ГасНе ех АсПђиз Ароб1о1огит со^позс! ])о1еб1; е1 тео с[шс1ет тсђсјо оиаезИо Ша 1П8о1иђШз у'н1е1иг. Гдје је Анселмо у тумачен.у погријешио, нијесу те ногрјешке за оно вријеме знатне. Тако п. пр. пема право кад каже, да је Дубровник добио име од ријечи „ дубрава, " (Дуб ])0вник — дубр-ов-ник, дубр дуб, х]»аст) (р. 342). Тако нема нраво кад вели (]). 348), да је Вауфарг(а (= Бајиварија, Баварска) грчки покварепа ријеч и да је = ВаШе Стоге. Овдје се можда држао и Лучића, који исто тако тумачи, како је познато. Иначе је непоуздане ствари онрезно тумачио те додавао .,Гог1а8818" [исп. р. 350: Расш^а (— Расток), ДаХ^]. На више мјеста с поносом спомин.е слободу дубровачку. Тако п. ир. иише (р. 337, сГ р. 336): уегит игђз Кадизта пиидиат Котапо т^епо рагиИ, зес! ађ јрза зш оп§1пе ветрег Ш>ега згж 1есјпм§ гедећа1иг; диос! ([иМет ГасПе содпозс! ро1е81 ех 1р80 Рогрђу! о§епНо. Затијем каже (р. 340): заћз Шиз1ге ез! ђос РогрћугодепШ 1езћтопшт ас! игђ18 Ва^изтае, ра1пае теае, аићсрШа1ет сотргођапс1ат; с |и1рре попо зе-