Стражилово
-чз 414 а-
си!о, ВаеШо МасесЈопе 1трегап!е, 81ауогит ргтсјрит аихШагез сор!ав а<1 Вапит игћет гесире1*апс1ат 111 АриНат по81га1ез ргорпјз пауШиз 1гапзрог1агии1, и! Рогрћуч 0§еш1из ас1по1а1; итд . На другом мјесту каже (р. 350): а1 11011 1оп§е роз! Рогрћуго^епШ 1етрога Ва§из1па гез рићИса а 8ег\'јае рппарШиз1еггаз еИпзикз оћИиеиз 1еггИопит 1егга тапдие (МШат%, и1 зспћН Јас. Виссагј 111 АпиаИћиз Ва&изинз. Том се слободом поносили и други Срби.1 Свакако је знатпо, што је иаш научник мислио о најстаријем насељу нашега парода у Далмацији. Тако се п. пр. из п>еговијех ријечи (р. 350) — 1пс (ЈезспћИ Рогрћут^епНиз ге§]оиет Сгоа1огит, сјш 1п Вакпаћае оссШеп1аП ра|1е, 1ат тагШта с|иат тесШепапеа, зес1еп! Лхеге е1 ге§1оп1 јШ СгоаИае 81\-е Нгиаћае содпотеп с1е(1е гип1, сјиос! ећатпит 1п раг!е геИпеп!. ћоз аи!ет уегоз 1егтп103 СгоаИае Гшззе оз1епсШ ВисЈиз 1. 2. — види , да је држао за јужну границу хрватскому насељу доњу Цетину. У :ј ПорФирогенитове ријечи: <д 6Г гиеиг ог/СоО^гг? /лу\о г мм. ИгрЈЗси тиуусткот (а садашн.и су тамотпн.и становници, Захумљаии, унраво Срби) додаје он ову би1 Тако на пр. пише 1767 год. Сака Петровић, владика црногорски, дубровачкој републици: „Пресвиетла и достоина госнодо, госнидо нлеменита, наше комнше и приатсли мили." У нисму каже: „и драго намв в владане вапге, кои се ви иоц;е од нашега србскога иевика находите, тсои зановиедате" (Агкју гп 133). Год. 1775 пише исти Сава Петровић, владика црпогорски, дубровачкому кнезу и еенату: Преведри принципе, пресвЈетла 1 преузвишена ! сваке части ј стиме достона господо и васт. преведри сенате дубровачки. Мои премили 1 нрегрлени прјатели: жудим ви од гоеподина бога милости здравлл: 1 на свакога вашега иепринтели и противника славне викторие и поб1;дс." У пиему имкаже: „Ваша славна ре публика зна, да е све господетво 1 слава еербска пала: и ншцо |пе остало до васв како едант, цвјетг, на васт, свиелв: тцо итце може се сербска землл с вама похвалити; зато л имагоћи у вает, узданицу исто [заиста. Вуков рјечник. В. Ђ.} тсако у родт, сербски, надам ее да ћу иматт, од васв помоћв .... (Агкту III 18<>).
љешку (р. 355): сртотосШ ВегћН 2аећШтогпт 1е1тат осспрауегШ!, рктћив сарНе ргаесес1еп11 пагга! зспр1ог иоз!ег (како су Србл>и населили 2 Захум.ље, о том више прииовиједа наш нисац у иређашн.ој глани). Уз Коистантинове ријечи: то 6г 1\/77/7, грр^еигтс« тг, тбч бсаХгхтм аи-Д{х [а Конавли значе у словенском језику коловоз (колни пут)] додаје он ову бил.ешку (р. 356): Сапа1е зеи СапаНз зић с1отн]Ш ге1 рићНсае Ва^изтае, оНт а§ег Ер1(3аипиз пецие Сапа1е веи СапаНз ге§1о Ша сНс1а ез1, и! ри1а1 Мс Р01 рћуго^епНиз, чиос! Сапа1е ВегЊгит Шота1е у!ат р1аиз!п 51|>'пШсе1: пат, тсјШ! Ше, ргор!ег 1 осј ркпШет зегУ11и1ез отпез р1аиз1|1з ргаез1ап1 и т. д. Константин каже, да Конавли значе „у словенском језику" (т т, тш бмХгхтм) коловоз, а Бандури каже: није онај крај добио име Конавли како овдје мисли ПорФирогенит, гато Конавли значе „у сриком језику" (ЗеШогит ЈсНота1е) коловоз (колни нут). Бандурију је овдје „а<оу исто што и ,.8егћ1огит" те он нрву ријеч или нреводи овом другом нли је н.оме понравља. Исн. Ј. Лукаревића Аппа1. (1605) р. 144. (1790) р. 240. У својем коментару каже Анселмо (АштасЈу. е(1. Рапз. р 81): (^иае оппПа, сит р1из оШ пас1из Гиего, уе1 Гог(:аззЈ8 сгтг гез ра/пае теае звпрМз И1н81га1о, ас1 (гиПпат геуосаћо. И ако се ;кеља Анселмова, да нанише дубровачку историју, није извршила, ми га оиет можемо за љегов коментар, у којем има и неколико нрилога за историју срнскога народа, бројити мс1,у своје историчаре. Нека иас иотиче иа рад успомена на славнога пашега паучника А. Баидурнја, који је већ у оно врцјеме умио цијенитн изворе критичпошћу пашега времена. Слава му! 2 Погрјешка би била, кад би се рекло освојцлн, јер Константин у пређаши.ој глави говори о насељивању.
В. ђерик
(е>.с N1^* -X* ?. ф ковчежић ф
-г- *т- --Г" -т- ејр) -т 4 * "^т* -т- 1-» т»
КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ 6. М. ПстоминЂ. Кратк1Л очеркт. д^лтелг.ности С.- Петербургскаго славннскаго благотв. оС>ш,сства за
25 лћтт. его сушестпованјн 1868- 1893 гг. Соетавилт. по поручентк) Сов1;та дЉиствителвнни члетп, Обтцества -- — С. Петерсбургт. ТипограФта В. В. Комарова, НевекШ