Стражилово

-кз 415

пр. Н. 14(5 138. 189,4. стр. 80. — Овај крмтки изветтај о двадеегтпето.ј годишн.ици нстроградскпг благотвориог слов. друштва даје потпуну слику о рлду тога друиггва. Из тога извештаја виднмо, ко је еве умно н материјално погномогао то друштво у п.сгову племенитом смеру. Кидимо, да )е ово Друштво од свога постапка г. 18:18 до данас имало два главна перијода својо двадесетпетгодишн.е историје: први 18С8—1877, а други 1877 — 1898, Предсвдници тога друштва у почетку б< ху иаизменце К. II Ламански, А. К Иваиицки, И. Т. Золотарев, А. Т. Гилфердипг, М. II. Полодин; а 26 јан. 1869 с>н иаабран за првог сталног нредседпика друштвеног А. Т. Гилфердинг. Меееца маја 1877 доби друштво нов устав и нову унраву са кн. А. II. Касил.чиковим на челу. Па разне проеветне сврхе издало је друштво за ових двадесет и пет година до два и по милијона рубал.а (до пет мил. Фор.) од прискрбљених за то време три милијопа рубал.а Ко хоће да се упозна ближе овнм друштвом, вал.а ову књижицу да прочита. К.-Нешта А. Г1. Племенита Ружица. Прича за в.;спитаче и васнитаннке. Иосрбио Дпм. Јосив. Кеоград. 189", штампано у државној штамиарији крал.евипе Србије, пакладом кн.ижаре Келимира Каложића. 8-а. етр. 165. — Приповетку Немца ХристоФа Шмнта, којој је натпис „Нова уоп Таппе.п1>иг .1>" вешто је за срнску доцу превео познати дечји пријатељ Димитрије Јосић а Каложи^и су Јосићеву посрбу издали у укусну иадан.у са пет слика. Сећајућ! ес, како сам као дете у сласт читао „ Котарчицу цвећ а" истога Шмита у ЈосиКевој посрби а исго тако и ХоФМанову поучну причу „Ко греши, роб ]е у греху", коју је тако!>ер Јосић за српску децу лепо удееио, нисам ни за час носумшао, да ћо и у „Ружици од Јелашпика" ,)осиК мио дар дати нашој деци. Оп је педагог од заната те разуме, како ваља прнчати деци. С тога н.ему и не аамерам, што ради онако, како то издавачима и преводиоцима кп.ига за децу препоручује „Кпјј&еупа вто1га" у свом 8 броју од прошле године, што наиме „онде где се пе ради о повесним особама или истинитим догађајима такво нриноведап.е преноси на иаше људе, у наше крајево, макар н измишљепе". Увиђам, да се онда, кад ее таква посла лати вешт н обзирап педагог, као што је Димитрије Јоси||, „догађај примакне ближе душевном обзорју детета, постане му ероднијим и разумивијим те одлучније делује на п.егов ум и на љегово орце". Ионављам: ако се таква посла лати вешт и обзирап недагог. „Кп,ј!/,оупа ашоШг" то тирди и без ове каутеле. Кезусловио се с и.оме не могу сложити. Ако је н.ен приказивач с пажњом ирочитао ХоФманова „К|§'еппег1х1е<11"а у посрби по што но то а н.ега онде с хвалом сиомин.е — морао с.е зацелр сиотаћи о многи галиматијас, који је изазван ле тим, што је „нриновиједање еасвим нрспесено на наше л.уде". Заборавио је капда приказиврч „Кпј|/,еупе вгооСгп" на оно старо 1>но чпит Јаејпн! к!его поп е»1 ј<1ет. Каснитач Јосић поербл.ује евесно и с планом, васпитаник пак, носрбилац ХоФманова „Иц'еш1ег1'гЈе <и "-а, кубури н шепртљи, шта ћо и како ће с гроФицама и с баропицама. Јосићу нека је у име срнске деце хвала на труду! „Илеменита Ружица" биће малишама без сумп.е, што рекао наш свет, души поеластица. Г. Какав гоеподар, такав и слуга. Приповетка за децу

од Фрање Хофмана. Иревео Аца. У Новом Саду. Иадан»е н штамна А. Иајевића 189.1. Цена 2, г > новч. 8-л, стр. 87. Предмот нричи овој увет је из времена Францускп, што рекли Хрвати, етраховладе после смрти Луја XVI и има свезе са судбином малога Луја Ккпета, о коме је ХоФман у Другој нриповеци, којој је натпие „ЕЈп К ошј>88о 1 ш", доци приповодао про но што је написао приноветку с горп.им натписом. У овој је ттриновеци у барону Кии. ролу изиосеи узор верна н пожртвовна поданика, у старом нак Јакову узор истог таког слуге а догађаји су исприиоведани занимљиво те ће и нехотице везати пажњу мале Српчади. Преводиочев језик пије до душе прве врсте, али је педогледпо далеко одмакао од језика, којим је го • дине 18оо Српчићима био иснриноведан ХоФманов „Кожић". Једва да ћо доца и опазити, да би се могло чистије сриски нричати но што нрича та.ј „Аца". Кп.иг.ч се може препоручити. Г. Спољашњи сјај и доброта срца. Приповетка Фрање Хофмана. С немачког превола Даппца ЕамдиК-Телемкоча, учитељица У Иовом саду, издан.е и штампа А. Пајевића 1893. Цена 40 новч. 8-а стр. 128. — Ћерка неумрлог сриског уметпика Лазе Телечког, учител.ица у Келикој Кикинди, обвезала је сриску децу на иекреиу захвалноет тиме, пгто им јо лепу, воома поучну причу ХоФманову с горњим натписом нревела и исириноведила јо чистим језиком срнским, јасио и разумљиво. Није се истина владала по реценту приказивача у „Кпјј/егпој втоМ", осгавила је ствар у јужној Француској, јунаци су остали Артур и Леон, но простота и једноставпост српекога при чаи.а учиниће те ернска деца не ћо прћити усана, кад ушчитају ову приповетку. Млада Кандићка би могла срнској доци дати и више овако лене забаве и поуке, а уверени смо, да би јој Пајевић у том био и даље на руци. Г. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Којислав М. Рашић, сада нравник у Паризу, јавља, да је нлумио да штампа своје друго јавно иредавање нод патписом „Грчки устанак 1821 годиие". Прво Рашићево предаван.е под натписом „ К лсфто , и (,'улијоте" изашло је лане (в. „Стражилово" 1892, бр. 13, стр. 20б). Ово друго продаван.е изаћи ћо до краја месеца августа, изнеће преко десет штамнаних табака а стојаће 75 новчића, Претплату вал.а елати Антн Коди, нредседнику трговачког суда у Кеограду. — У задарском „Српском Гласу" чнтамо, да је у 8 броју Француеко „КоцуеПе Кет-ае 1п1еп|а1Јопа,1е" од ове го дине изашла етудија нашега Марка Цара „Ип 1шч1е гооп!епе§тш". Реч је у тој студији о песнику „Горекога Кцјенца" Петру Петровићу П.егушу. — „Јавор" у свом 9 броју донуњује болешку о делпма, која се код Академије натечу о Мариновићеву награду, јављајући да је „Кант нашега доба" роман Л. Комарчића. — Извештај о српској великој гимиазији у Новом Саду за школску годину 189'/з доиеси на првом месту из нера уиравитеља Касе Пушибрка расправу „Како се мери и како би се могло мерити време и круг". — Програм срнске велике гимназије Карловачке за школску годину 1892/93 има расправу нроФ. Стевана Поновнћ.а: „Страна тела у минералима и њихова важпост."