Стражилово

446

Се1ш цш п' еп1еш1 раз гте уојх е.р1огее Мигтигег с1аш 1а аоигсе е! Г арре1ег атг; Се1иј ср.1; п' а раз Г ате а 1;ои1 јатаЈв а1шаи1:е, <^>ш п' а раз роиг 1ои<; 1з1еп, роиг ип1С][ие Бопћеиг, Ве уеп1г 1еп1етеп(; роаег аоп 1гоп1; геуеиг 8иг ип јГгоп!; јеипе е!; Ггајв, а 1а 1;ге»8е ос!огап(;е, Е1; с1е вепгГг а1П81 с1' ипе ±е1;е ећагтап1;е Еа У1е е1 1а Беаи1е (1е8сепс1ге <1ап8 воп соеиг; Сећп с{ш' пе ааћ рав, с1игап1; 1ев пи1г8 1)ги1ате8 СЈ)ш 1оп1; раћг с1' атоиг Г е1оИе с1е Уепиз, 8е 1еуег еп &игкаи1 ; 8ап8 га18ои, 1ев ргесЈв пив, Магсћег, рпег, р1еигег с1ев 1агте8 гш88е1ап1 ;е8, Е1 (Јеуап! Г Гпћп! јоГпс1ге с!е8 та1пв 1;гетћ1ап1 ;е8, ће соеиг р1сш с1е рћ1е' роиг с!е8 таих 1Псоппи8; (Јие се1и1-1а га1;иге е1 ћагћоиШе а аоп а18е; II реи1, 1ап1; ^и' П уоис!га, птег а 1оиг <1е ћгаа, Кауаис1ег 1' ог1реаи ^и' оп арреПе ап^Љеае, Е1 в' еп а11ег а1П81 јиз^и' аи Реге-ЕаећаЈае, Тгатап1; а аез 1;а1оп8 1оиа 1еа 8018 <!' 1С1-ћа8; Стгапс! ћотте, 81 1'оп уеи1; та18 рое1е, поп ра8." Ајш кад би човјек хтио да наведе сва она мјеста, те овога најмодернијег међу модернијем пјесницима карактеришу, то би морао да овдје испише три дијела његовијех пјесама. Де Мисе, као што згодно вели Тен, није у њима прибиљежио само своје најзабитннје осјећаје, своја лична признања, него је он у њима написао психолошку историју цијелога људства. Он је био више но прости пјесник, он је био човјек. VIII У прози је Де Мисе написао неколико драматских дјела, књигу приповједака и пет овећих новела, пет алемова, што јамачно спадају у најљепше овога вијека. Проза му је бистра, жива, језгровита. Ко би се иодухватио, па те новеле српски превео, учинио би својој књижевности праву услугу. У њима писац сипље у изобиљу дивне своје рефлексије, групише вјешто догађаје, црта мајсторски људе и мјестија, и доводи мудро у свезу факта са питањима философије и друштвеног живота. Еомедијама његовим недостаје, до душе, драматска акција, али се неке од њих опет са успјехом на позорници држе. А написане су таковом живахношћу и хумором, да те при читању чисто очарају. Готије (баиПег) — у томе зналац — назвао их је »краснијем фантазијама, у којима се меланхолија разговара са веселошћу.«

Ако изузмемо овећу пјесму »Бе 8оп§е с!' Аи§'иб1;е«, спјевао је Де Мисе, релативно, по све мало пјесама пошљедњих десет година свога живота. Потоњи радови одаваху прерану малаксалост у његовом творничком духу. Томе бијаху криве физичне и моралне невоље, које му у задње вријеме бијаху живот загорчале. Некоји од најдражих његових пријатеља бијаху помрли, или му се отуђили. Публика не примаше ни она више пређашњим запосом његова дјела. Сент-Бев, негдашњи пријатељ и савјетник, бијаше га одбјегао са свим. Ламартин мучаше гробнијем муком и не одврађаше ријечце на оно бесамртно писмо у стиховима. Па се пјеснику чињаше, као да му се и његова велика пријатељица, глумица Рашелка, некако изневјернла. У таковом расположењу, је ли какво чудо, што је пјесник клонуо духом и постао равнодушан према свему и свачему? Немоћ, о којој бијаше почео поболијевати још од год. 1842 , преоте скоро мах и он подлеже љутој срчаној бољи 2-огмаја 1847, не преваливши још ни пола људскога вијека. У марту исте године бијаше посгао чланом француске Академије. Попут Бајрона, спопаде га пред смрт страшна бесаница. Првог маја у очи саме смрти, учини му се као да му је лакше и оп поведе разговор о својијем пријатељима, не заборавивши ни једнога. Око поноћи исправи се за час на постељи, положи руку на прси, па се опет саже ка јастуку, промуцавши тихо : »Дријемље ми се! Најзад ћу да заспим !« То му бјеху пошљедње ријечи. IX Попут лорда Бајрона, којему је иначе у много чему сличио, бијаше Де Мисе врло виђене спољапшости; прави кољеновић по роду и узрасту. Његове загасито-модре очи бјеху пуне израза; цијело биће одаваше у њему скрајну пријемљивост душевиу. Кретање му бјеше до краја отмјено. Једина његова мана (ако је то збиља мана) бијаше сувишна искреносг: што му бјеше на срцу, то и на језику. На жалост, у животу, искреност често порађа мржњу, и оно, што се у његовијем пјесмама бегенисало као врлина, то му је у друштву често стварало неприлика. Пјеснику на част, треба овдје истаћи, како он не знађаше што је мржља, ни освета. А томе нек буде доказом његов случај са Сандовицом: из његовијех