Стражилово

445

Ноћ«, ма колико суморна и ојађена у интонацији, уско је скопчана са том љубављу. Женска глава, која бијаше ову пјесму инспирисала, припадаше другом човјеку, па опет пије могла да остане равнодушна на пјесникове уздахе. Опа му дозволи, да јој се удвара, ну под увјетом, да то удварање не пријеђе границе простога пријатељства. Де Мисе одржа за дуго своје обећање, дајући пјесмом одушка неодољивој страсти, којом му срце кипљаше. Китице »А №поп« показаше незнаној љепотици, како се некијем људима није лако играти пријатељства. Након неколико дана унутрашње борбе, они се јуначки ријеше, да жртвују своје узајамне осјећаје човјеку, који у сваком погледу бијаше достојан њихова поштовања. Ова је сентиментална епизода нашла кашње одјека у Мисетовој новели »ЕтшеПпе« и у чувеном писму на пјесника Ламартина — које јамачно снада у најузвишеније његове саставке. Они, који сумњају (као н. пр. Нијемци), да ли у Француза има праве лирике, нека узму и прочитају ове дивне саставке, који као да су нанисани са сузама из живога срца. У њима је Де Мисе постигао врхунац свога генија; он ће се кашње са пјесмама: »ЕисЈе«, »боиуешг«, »А 1а Ма1Њгап«, »1ј ' Езроп' еп 1)1еи« одржати на истој висини, али ће је тешко превазићи. VII Данас у Француској нема томе поговора: Де Мисе је највиши француски лиричар; али он уједно спада у малени број онијех пјесника, који се могу назвати међупародним, или тачније, онште људским. На његовој су лири одјекивали сви звуци, који су човјечанству своји, и он је можда једини фраицуски пјесник, који је правијем ј е з и к о м с т р а с т и пјевао, те који се никада, нублици или критици за љубав, није своје искрености одрицао. Читалац, који се овијем пјесником није унознао, не може да појми, што је лирска искреност; његове пјесме нијесу проста исповијест, штоно веле: од срца — срцу, него су оне права анатомија рођеног срца свог. Ову је лирску искреност истакао и похвалио један велики критичар нашега доба, Иполит Тен, кад је о Мисету казао: »Тај бар није никада лагао!« И, бог и душа, он мржаше ужасно брбљаве стихотворце, који траже ефекат у звучнијем фразама и — реторици за љубав — фалсификују чак и сузе у очима:

„N011, је пе соппаЈз рав с!о икНЈег р1ив ћогЦеих, Р1 п8 во(;, р1и8 (1е§гас1аи1; роиг ва репаее ћита1пе, (^ие с!е ае те(;1ге а1Б81 1а сегуеПе а 1а §епе, Роиг еспге 1гоЈ8 то1 .8 С [иатк1 11 п'еп 1аи1 ^ие с1еих, ТгаНег 8ои раиуге соеиг сотте ип с1иеп <рг'оп епсћаЈпе, Гаизвег јизсрт' аих р1еиг8 ^ис Гоп а (1ап8 1е8 усих." Алфред де Мисе спада у оне одабране духове, који се пајбоље сами собом карактеришу; ко је вољан да их добро просуди, нека узме подлогом свога проучавања саме умотворе, што су им из пера, или тачпије рекавши, из душе потекли. Ето, са шта сам принуђен, да још који уломак из пјесникових дјела наведем, Читајући његове сгвари, чиии нам се ио пекад, као да је пјесник састављао своје пјесме пред исповиједницом, тако су истините! И ми љубимо и нехотице тога човјека, који је могао кашто тијелом забасати, но коме је душа остала увијек чиста као жежено злато: „0 Миве! срге т' Јтрог(;е ои 1а тог1 ои 1а У1е? Ј'ате, е! је уеих раНг; ј'а1те, е(; је уеих воиЉпг; Ј'а1те, е(; роиг ип ћа18ег је с1оппе топ ^ете; Ј'а1те, еЈ; је уеих 8еи(;1г виг та јоие ата^пе Еи188е1ег ипе 8оигсе 1тро8811з1е а 1апг. л, Ј'а1те, е(; је уеих сћап1;ех 1а јо1е ск 1а рагезбе, Ма &11е ехрегГепсе 61; тез 8оис18 с1' ип јоиг, Е1; је уеих гасоп1;ег е! гере1;ег 8ап8 севзе С^и' аргез аУ01г јиге с1е упге 8апв таћгезае, Ј'а1 1; бсгтеп! с!е У1Уге е1; с!е тошпг (!' атоиг. 1)сроиШе <1еуап1; 1ои8 Г ог§ие11 ^ш 1;е с1еУогс, Соеиг §*опбе <1'атег1;ите ег срп 1'еа сги Гегте. Аппе, е1 Ш гепа11;га8; 1'а18-1;о1 Деиг роиг ес1огс. Аргез аУ01Г 8оиИег(;, Ц 1аи1; зоиЉ-Јг епсоге; 11 1аи1; а1тег 8ап8 се88е, аргев ауоЈг а1те." Још је можда згодније пјесник сам себе насликао у пјесми »Аргез ипе 1ес1иге«, открившиуједнои упутарњу ексенцију сваке нраве појезије, нада све лирске. Трудно ће ико бити у том погледу ишта боље казао : „Се1ш ср11 пе 8а11 рав, срапс! 1а ћте е^оибРее 8оир1ге аи <1е8 1 јо 18 80 п 1еп<1ге е1 1оп§' сћацгт, 8ог1,1г аеи1 аи ћазагс!, сћап1;ап1; ^иеЦие ге6 - а1п, Р1и8 &и ^и' ОрћеБа <1е гошагш соМее, Р1и8 е(;оигс11 срГ ип ра§е атоигеих <!' ипе Ље, 8иг 8011 сћареаи сааве јоиап1; <1и 1атћоиип; Се1и1 Сјиј пе уо Н раа, с1ан8 1'аигоге етроигргсе, ЕЈоИег, 1е8 ћга8 оиуегкб, ипе отћге 1с1о1а1;гее; Се1и1 сри пе веп! ра8, ^иапс! 1;ои1; ев1; еп<1огин, С^иекјие сћозе срп Г алие еггег аи1оиг с1е 1ш;