Стражилово
479
Нека је при крају опога помеиуто још и ово, што такођер није ушло у мој чланак. У Стаматовићеиој „Сербска Пчела " међу смесицама штампан је и реферат на Еоларово издање „ЖгосЈте
2р1елтапку сШ рј»пе злтеГзке 81о\уак1 лу ХЈћгасћ". Коларова су тумачења у овом излању, вели се, од неописане цене. Две три песмице референт је превео. Ђ. С. т>.
ПИСМО К0ЛАР0В0 РебЈЛ А. 1. Јипг 1844. 8сћа/љбага!ег РгеипсИ 1сћ ^аг сИевег Та§'е т ОГеп ћет Носћ\уиг(11§еп Неггп 1)].чсћо(Г А(;апаско\т1с ипс! ак 1сћ 1ћт ипГег апс!егп те1пеп Уог8а(г сНевеп боттег е1пе Кејве пасћ с1ег бсћлтеКг ипс1 пасћ [1;а11еп тасћеп ги лтоКеп, тЛЉеШе, тасћ1;е Ег т1сћ аи! е1пеп ТЈт8<;ап(1 аиГтегкват, с1ег т1сћ уегапкзз!; сИевеп 1геип(18сћаГ1;Ксћеп ВпеГ ап 81е ги всћгеЉеп. Вег Негг В18сћоЈТ 8а§1;е т1г с!а88 81сћ У1е11е1сћ1; аисћ ве1пе Оигсћ1аисћ1; Гигз! М1с;ћае1 МИозсћ епГвсћћезвеп лл^игЛе сНезе Ве188е т11; шдг ги тасћеп, " ууспп тап 1ћп 1П КешЛшвв Дауоп 8е1геп тосћ1;е. М1сћ "№игс1е ез аећг &еиеп е1пеп 8о1сћеп Сге1аћг1;еп тетег Ве1ае ги ћаћеп, ип<1 §е\У188 луигЈе 1сћ пиг а1а 8е1п МепГог а11е то^Ксће Миће §'ећеп 8. ЕигвШсћеп 1)игсћ1аисћ1; сИеве Ве18е ап§епећт ип(1 пи(жКсћ ги тасћеп. Ап1'ап§'8 Аи§иа1; лу Ш 1сћ тк воМев НиКе Ве8(;ћ уег1а88еп, ипс1 ићег \У1еп, бакћиг^, 1пзргик пасћ с!ег 8сћ\уе11 ;2, уои с!а ићег СгепГ пасћ Огепиа, Вот ип<1 Кеаре1 гигиск ићег Е1огеп1;2 ипс! УепесК§\ Оа 81е пип ће1 8г. ГЈигсћ1аисћ1, 80У1е1 ^еКеп ипс! (1е88е11 2и1гаиеп ћебКгеп, 80 лтаге ев т1г зећг Кећ, лтепп 81е сКе СгШе ћШеп 8е. 1)игсћ1аисћ1; ћјегићег т Кепп1п188 ги 8е(2еп ипД ппсћ зоћаМ ак то^Ксћ тИ; етег А п Л луог ! ћеећгеп. Ва 1сћ аћег ћоге (1а88 с!ег Вигв1; је(;2(; 1п Вбћтеп 1п ТорК(2 81сћ аиЉаКе, 80 луаге е8 лче11е1сћ(; §и(; Уог1аиК§ с1а1пи ги 8сћгеЉеп. 1Јећп§-еп8 ^е(1епке 1сћ (Кезе Велае зашпИ тејпег Егаи ипс! Тосћ(;ег ги тасћеп. N00]! 1111 уоп^еп Ја11ге всћ1ск1;е 1сћ ап 8е. ВигсИаисћс (1еп Еигв(;еп МЛовсћ ет "УУеКп Ехетр. теп1ег 1(;аКеп18сћеп Ве18еће8сћгаћип§, 1сћ 2луе10е ^аг шсћ(; с1а88 зо1сће Г1сћ11§ ићег^ећеп луогЛеп 8еу. НЈепш(; ћаће 1сћ сКе Ећге ги веуп Љг аиГг1сћ(;1§ег Егеипс! Јоћапп Ко11аг еуап§;еН8оћег РгесИ^ег ги РевИг. Ев лу 1 гс 1 1ћпеп п1сћ(; ипћекапп!; веуп, с!а88 <1ег ћ1е881^е тајаиасћ еуап^. ВгаесК^ег Негг 8ека(;8сћ \ т ог1§'еп 8оттег тН Неггп V. М1коКс, е1пет АпуеглуагкКеи с1е8 ЕигвГеп МКозсћ, аисћ ете аћпћсће Вспзе §етасћ1 ћа1.
ВУКУ КАРАЦИЋУ Адреса на овом писму гласи: 8г. "\У"оћ1§;е1)огп Неггп 81ерћап Ђ'ик КагшШс 1>ос(;ог (1ег Рћј1о1о§;).е (1. СгШе т \\Кеп. * Писмо сам ово исписао верно са свима ортографиским грешкама оригинала његова. Оно се чува у заоставштини пок. Вука Караџића, која је заостала у чуварним рукама његове ћери госпође Мине Вукмановића. Нека је и овде изречена моја захвалност поштованој госпођи, која ми даде, да крај других драгоцених писама и ово препишем. * * * Саопштавајући ово Коларово писмо, нека ми допусти славно уреднипггво, да се овом приликом а преко овога цењенога листа обратим пријатељима српске књиге овом молбом: У нас се слаба пажња поклања преписци наших књижевних радника. И оно што угледа света, неје систематски уређено, већ растурено, да се за много и не зна или ако се и зна, не може се до њега доћи. Тако је растурена прениска Доситијева по разним нашим листићима, те је нросто немогуће све имати нред собом, а без сумње биће још доста његових писама до сада необјављених. Још је и горе судбе интересни Соларић, који за цело требао би да нађе радника свога. Од Вукове преписке нешто је објављено, а доста се још повлачи по писмима. Давидовић, Магарашевић, Мушицки, Милутиновић, Његош, Светић, Сгејић и други доцнији и ранији радници чекају још на изиавача свога. Једном речи ни трећина до сада неје ни објављена. Када се још узме, да од те трећине неје ии половина преписана ни штапана онако као што треба, онда је лако себи представити жалосну слику тога главног извора за нашу новију литературу. Крајњеје време, да се пође правим путем и у овом послу; јер ако и даље овако остане, мпога ће писма до сада сачувана пропасти, а то значи учинити да пропадне један од најбољих извора: како за познавање карактера књижевних радника као и прилика, у којима су они живели, и односа њихових према друшм трудбени-