Стражилово

528

штампарије, али— тих слова нема! „У потоње вријеме већ се не налази ништа , и цзплудно је било иредузето нарочито за то истраживање", вели г. Ровински, — и то нас мора нагнати, да јако иосумњамо и у традицију о налажењу слова. Ја бар не могу да схватим, како то, да су недавно „тијех слова купили цијеле шаке", а данас да не могу да нађу пишта од тога! Кад би се — као што рекох — нашло тих слова са Обода, па кад би се сравнила та слова са словима у првим штампаним књигама, онда би се могло доказивати, да ли су то слова, којима су штампане прве, до сада познате књиге. Али то се не ће моћи доказати, јер ако је на Ободу била ирва штампарија, и ако се слова те штампарије налазила тамо сне до скора — као што тврди г. Ровински — како је могао око год. 1569. »жролимћ кмстеднн го грддл кото|>д" да дође лкк к к м е т м с к н грддк" и да тамо нађе »с т д р м к V п д р н ш р о д п т е д к е г о к о е к о д е г го р г д" ? (Поговор у Псалтиру г. 1569. и у Требнику год. 1570. — Каратајев стр. 168. и 172.) Шта је било са првом српском штампаријом и где се она доцније налазила и кад је пропала, ми !

не знамо и тешко да ће се то икад на сигурно дознати моћи. За сада је само то сигурно, да доказивање, да је ирва сриска штамаарија била на Ободу, нема никаква ослонца. Народна традиција о ободској штампарији могла је бити унета у иарод с друге стране, као што је н. п. с друге стране унета у народ у округу врањском „народна" традиција, да је у околини врањској стари Добрич! (в. „Стражилово" г. 1887. стр. 477.) А што г. Ровински каже, да је друга књига датирана на Цетињу с тога „нгго се у то вријеме налазила ту већ престоница куће, која је владала", и да је то „био обичај и у другијем мјестима", то је тврдња, коју г. Ровински у датирању наших штампаних књига не може ничим потврдити. Нема дакле никаква основа тврђење, да је прва штампарија била на Ободу, јер на ирвој књизиније обележено, где је штамиана, а пошто је на ДругоЈ књизи изрично означено Цетиње, као место где је штампана, то је, као што рекосмо, са свим умесна иретиоставка Шафарика, Каратајева, Руварца и Ја.гиЛа, да је и ирва књига штамиана на Цетињу, да је дакле ирва сриска 1итамиарија била на Цетињу. Ст. Станојевић

(Свршиће се)

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Као што читамо у Оћгог-у, екоро ће изаћи најновије дело гроФа »1ава Толстоја с натнисом: „Царство бозкје код нас". СЉгог-у се чини, да ће се дело моћи читати само у енглеском преводу, јер у њему Толстој смело и безобвирио говори о потпуном преврату у „хаотичном нереду сгвари" а то зацело. не ће бити по ћуди руској цензури. — У 16 броју Босанске Виле гриказује Чед. Костић приповетку Мите Живковића с натписом: „Ирви и иошљедњи пут", која је лане приказаиа у нашем „Стражилову" (у 33. броју на 528 страни). Костићево „мишљење о овој причици не иде у корист пишчеву", као што се иричица та није доиала ни оцењивачима у Академији Наука и Уметности, кад је конкурисала о Мартиновићеву награду, јер није „дело патриотске или моралне садржине, написано с озбиљном марљивошћу, уметничком техником и. одличном студијом саме

грађе, зачињено све још правилима и чистим језиком и граматиком". — У истом броју Босанске Виле започета је оцена Матавул>евих приповедака, што ове године изађоше у збирци с натписом „Из разних крајева" а о којој је говорено и у нашем листу (у 20 броју ове годиие). —• У 31 броју Францускога политичког, књижевног и економског часоииса Иеуие (1' опепЂ, што ево већ осма година како излази у Будимпешти, има у подлиску реч Ивана Иванића о томе, да ли је Гундулић Србин или Хрват. Разлози, којима се Иванић бори за Србинство Гундулићево, нису до душе нови, али су добри и јаки; но кад се већ 4 што рекли, обуо, те и „старца Милована" потегнуо, требао је бар бити на чисто с тим, да Качић и Миошић није двоје те би онда лепо отпао онај Фатални плурални наставак (1е.9 рое1зе§ га $изатб) а и веза (ећ).

САДРЖАЈ: Песништво: 0, цвете, јадни цвете! Звезда. Илка. Куц. .. куц.. . куц! Мрки Вук. — Поука: Како постају дијаманти. — Књижевност: Јоксим Новић О гочанин. Књижевне оцене. — Ковчежић: Књижевне белешке.

„СТРАЖШГОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динар^ на годину,. — Рукописи се шаљу уредништву а претилата књижарници ЈГуке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима нретплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књвжарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетић.а