Стражилово

42?

На шта да речемо сада после двадесет и пет година од смрти његове? Тај велики и вредни српски књижевник, највећи познавалац како српских умотворина тако и народног говора, тај војник и велики Словенин а особити Србин, који је и мачем и пером себе трошио само за свој род, шта је дочекао? Каку захвалност доби од Срба? Док други народи дижу споменике својим и мање вредним људима него што беше Јоксим, шта добива Јоксим? Умире као најсиромашнији човек, као што су му умрли и другови: Видаковић, Милутиновић, Игњатовић. А она омладина, којој је он некада док још и у њему тецијаше врела младићка крв

К Њ И Ж Е В Издао одбор за прославу четиристогодишњице ободске штампарије. Написао //. Л. Ровипски. Ободска штампарија на Ријеци Црнојевића у Црној Гори и њен значај на словенеком југу. — Цетиње, у државној штампарији. 1893. Стр. 32. Поводом прославе прве штампарије на словенском југу нисмо добили исцрпљиве расправе о старим српским штампаријама; иисмо добили ни добру библиографију старих српских штампаних књига; место тога добили смо (осим безброј чланака и чланчића) само две*) књижице о старим штампаријама: од Ровинскога и од М. Ђ. МилипевиИа (прештампана из 11. и 12. бр. „Јавора".) Од мањих чланака најважнији је чланак ироф. В. .Јагића (в. нревод Ј. Радоњића у 27. бр. „Стражилова" и у 80. бр. „Враника"). У чланку Милићевићеву је врло згодан преглед издања и места где су штамгшне старе књиге. Ровински у својој књизи говори о Ободу, првој штампаној књизи и о трудбеницима око штампања. Ровински је своју расправу поделио на четири дела. У првом одељку расправља писац о „мјесту, гдје се налазила штампарија" и о „времену, кад је радила". На првој до сада познатој књизи г. 1493—1494. (Осмогласнику; Каратајев: Описаше славлно-русскихт> книгт>. Петроград 1883. —бр. 6.; Шафарик: Сгевсћ. (1ег Јлкегагш- III. —бр. 210.) није забележено гдеје штамиана, али у другој књизи г. 1495. (Псалтиру; Кар. бр. 8.; Шаф. бр. 211.) забележено је, да је штамнана „иа Ц$гинк> и . Услед тога су

* У штампи је раснрава И. Руварца о првој штампарији ; биће 40. Глас срп. академије. (Јавор бр. 11. и 12 стр 358.)

и док му лебђаху пред очима најлепши идејали — подвикивао: „Омладино, што си олошала? Обазри се и погледај на се!" та омладипа и њени потомци сада тога вредног радника па српској књижевности, вредног сарадника »Седмице«, »Годишњака«, »Летоииса«, »Данице«, »Матице«, »Србског Огледала«, »Српског Дневника«, »Србобрана«, писца »Лазарице« и мпогих лепих дела — напусти и заборави, а дела му остави да труну по библијотекама, а овамо чита туђе, можда никад и не чувши за њега. Јован Николи!.

I Е 0 Ц Е Н Е Шафарик (1. с. стр. 123. и 252.) и Каратајев (1. с. стр. 12. и 14.) сасвим умесно претпоставили, да је и Октоих штамиан на Цегињу. Али наши иеки иисци: Медаковић, Милаковић, Дучић и Новаковић, па по њима и сви други (осим Руварца и Јагићп) ослањајуИи се само на народно иредање и иричање пишу, да је прва српска штампарија била на Ободу, а не на Цетињу. То доказује и госи. Ровински у првом делу своје расправе, али разлози његови, којима то доказује, врло су слаби. Г. Ровински вели, да „ни историја ни народно предање" не казује на Цетињу место, где је била штампарија, „док на Ободском граду има једно мјесто, на коме се и сад познају трагови некаквог четвртастог здања, ио народном иредању уирав штамиарије и . Пре свега народном предању, особито у оваким ириликама апсолутно се не може веровати. ЈГокализација народне традиције тако је код иас развијена, да јој се не сме иикако веровати, ако се не даје потврдити аутентичним изворима с друге стране. За оно „четвртасто здање" морало би се прво доказати, да ли је постојало онда, када је радила прва српска штампарија; могло је то здање бити саграђено баш за стражару, као што г. Роиински и сам тврди, да је то здање „у старо доба, доба црногорске самовоље, служило као пандурица, а то је Цеклинска стражарница". Г. Ровински вели даље, да су „ево већ више од 50 година, ученици.... вазда налазили на томе месту слова и уметке међу њима". Г. Ровински их је, вели, видео у Стевана Чутурила „који је био ирије десет година у Црној Гори". Лако би било сравнити та слова са словима у првим штампаним књигама и уверити се, да ли су то слова ирве српске