Стражилово

526

Матица Српска са четрдесет дуката а преведено је на чешки. Великој ириповеци о »Брзинои колу«, о »Постанку Високим Дечанима« и т. д. морамо тражити клицу око Дурмитора. У »Даници« му је излазило најзнаменитије дело у прози »Хајдучки живот«, које је доцније штампано засебно под именом »Старине од Старине Новака«. У томе нам је делу Јоксим на доста згодан начин у српском духу оиевао тужну и славну прошлост од Краљевића Марка па до хајдучких дана. Ово је дело иаградила Матица Српска. Јоксим Новић је радио и на научничком пољу. Као такав радник јавља се тек 1860 године, али му ти радови не заслужују баш бог зна какве хвале. Година 1864 важна је за Јоксима. За живота Вукова беше му Јоксим најбољи пријатељ и највећа присталица. По приповедању савременика из онога доба Вук је особито поштовао Јоксима Новића као темељита познаваоца народних умотворина и српског језика уопће. У свима главнијим тренуцима и за главније што питаше Јоксима, особито много полажући на његов укус при одабирању народних несама. Да је који књижевник бацио више ногледа на Јоксима и на његов рад, знам да би много и много лепих ствари нашао, да се који подухватио те да је бар гледао да скугш писма, која је Вук Јоксиму а Јоксим Вуку писао, мислим да би то било од веће користи него што се скупила писма Вукова Милутиновићу, Мушицкоме и т. д., јер је Јоксим заједно с Вуком купио. и за оног бављења по српским јужним земљама више скупио него икоји Србин што је. Још године 1837, дакле пре него што је отишао у Босну, пише му Вук у Вуковар и пита га за ово или за оно, а шта је Јоксим морао знати, вративши се на траг, сведоче његове песме и његова расправа о »Нашим пјесмама«. Године 1864, после смрти Вукове, поче Милош Светић издавати »Србско Огледало«. Заиста тада је био баш погребан лист добар, и обрадоваше се многи том листу, знајући велику ученост Светићеву. Али како се тек многи запрепастише, када на првој страни, место лепих чланака књижевних, искрсну опет Светић као филолог са чланком »Како стоимо ст> азбукомг и правописомЂ?« Па још када доцније видеше да о етимону пише Јоксим, који сва своја дела дотле написа по еуфонији, — е,

то већ беше и сувише. У томе листу започе Јоксим штампати своју расправу »0 нашим пјесмама«. Ова расправа је једна од најбољих и најлепших, што их има о нашим народним песмама. За потврду својих хипотеза меће многе цитате, којих има на педесет у целој расправи, а којих, за чудо, баш ни ретка не има у Вука. Особито је много бацио светлости на нарикачке песме, метнувши доста цитата и разјаснив много што шта, што Вук неје рекао. Од цитата има много тако лепих, што се не ће наћи у Вука, а то се има нриписати песничком дару и фином укусу Новићеву. Доста се позабавио код мухамедовских песама, које је добро познавао, будући да је имао много пријатеља мухамедовске вере. У тој својој расправи има читаву расправицу о иашим бардима, гусларима, којих је врло много нознавао и слушао. Од неколико, што их тамо спомиње, вели да је неки Јован од Гацка на Цетињу најбољи. У својој расправи о народним песмама изрекао је и правило како се певају, т ј. склапају, споменувши уз то, да за то песме Т. Подруговића и несу са свим добре. У том истом »Огледалу« иисаше, као што рекох, и о етимону*) и написа одмах песму »Сибињанин Јанко« и наштампа је по законима етимологије, иначе не писаше ни ђ, б, 4, б1 и т . д. Нридобивши га тако противници Вукови за себе, мислили су, да ће им аукторитет Јоксимов врло много помоћи, али су се иреварили. Чисто је смешно видети Јоксима, највећег пређашњег присталицу Вукова, где се бочи етимологијом; о Вуку се из почетка изражава: »благопочивши списатељ« или »покојник«, али када изиде »Књижевник« загрепски, па још у њему члапак В. Јагића: »\г ргоб1о8^1 Нгуа1зко^ јегГка«, е, ту се Јоксим промени. Под наговором М Светића написа највеће опадачине на Вука, изгрди ти »покојника« као и Светић, хотећи му на силу Бога, одузети све заслуге. Да доста има истине у тим чланцима Светићевим и Новићевим, о томе сумње не има, а тако исто да је било нешто у Вука, што је многе од њега огуђивало, не има сумње. Али то на страну, доста то, да то писање против Вука не служи на част ни Светићу ни Јоксиму Новићу. * *) Занимљиво је, шта вели Јоксим за јоту: „Од дугачке јоте направио сам краћу, да видим хоће ли боље приличити^ те да буде мање вике на њу, а сав ће се правопис лако уредити, кад баш буде до ље стало." („Оглед. Србско" 73 стр.)