Стражилово

542

»В1аск апс! \УћЈ1;е« донео (у 105 св. У вол.) велику слику српске народне скупштине и уз ту слику чланак о иолитичким странкама и ириликама у Србији. — За тим сам у говору о госпођи Елодији Л. Мијатовићки говорио о њезину раду у енглеским часописима, а овом ћу приликом да попуним те белешке, у колико су ми при руци енглески часописи, које сам добио добротом г. Чедомил>а Мијатовића. Помињани часопис »Тће Еав1;егп ап(1 е81;егп Ееу1е\у«, који са великим интересовањем и ретким разумевањем прати догађаје из словенскога света и са истока, доноси у априлској свесци списак сарадника, међу којима најугледније место заузима »Његова Екселенција Господин Чедомил. Мијатовић, бивши српски министар иностраних дела«,*) и госпођа Елодија Мијатовићка. Тако су од Чедомиља Мијатовића изишли у томе ревиу ови чланци: »Руски планови на Балкану« (2 св.), »Султан Абдул-Хамид и балканске државе« (4 св.), но ови су ми чланци познати само по имену. Октобарска свеска истога часониса за прошлу годину доноси у низу чланака: »Турска у данашње време. 111. Њезини одношаји са суседним државама« чланак госп. Мијатовића: »Турска и Србија«, који је (у рђаву преводу) изишао у београдским »Малим Новинама« и о коме се много писало, а и данас још иигае у нашим политичким листовима и броширама. Априлска свеска ове године донела је опет из пера г. Мијатовића IV чланак из генеолошке студије његове о претходницима куће Орангаке. У томе је чланку говор о Балшићима, (о којима је г. Мијатовић написао велику студију у ј- »Гласнику Срп. Уч. Друштва«). У истој је свесци и превод српске народне прнповетке »Кнегиња од злата« (Тће §оМеп ргтсевб«). На преводу је потписана »једна Српкиња« (А 8ег1лап \Уотап), но, благодарећи индискрецији »Јавора«, дознали смо, да се под тим именом крије гђица Ирина Николајевићева. У истој је свесци, а у наставку студије »Историја деветнаестога века« (1815 године) реч искључиво о Србији и догађајима у Србији те године. И још ћу да споменем две интересантне белегаке из тога часописа. У децембарској све*) Тако тамо стоји, а треба знати, да су Енглези — противно Русима — врло штедљиви у давању титула у опште, а особито у давању титуле „Екселенција".

сци од проглле године тражи редакција српске народне приповетке (»8ег1нап ћ>1к1оге«) у иреводу гђе Мијатовићке, за које сам навео, да се одавна већ не могу ни по коју цену добити. Но много је интересантнија белегака у истој свесци ревиа, како је у новембарској свесци »СовтороШап«-а изигаао илустрован чланак: »Један ратни дописник при паду Цариграда« из пера чувеног енглеског ратног дописника Арчибалда Форбса, а међу тим су и илустрације и чланак узети из дела Мијатовићева: »Константин, последњи цар Византијски«, (СопвЈап(;1пе, 1ће 1ав1; Сггеек Егпргог), које је преклане изишло у Лондону. Па онда да не верујемо, да смо ми »прва нација на свету«, када најславнији енглески ратни дописник преписује чланак једнога сриског књижевника и нод чланак поносито потписује своје име славно?! Али, аНопв <1опс, се п' е81 ра8 8епеих! У часопису »6-00(1 ^ог<18« (свесци за август), што изилази у Лондону под уреднигатвом Доналда Маклида, капелана краљице Викторије, има опет један врло интересантан чланак гђе Елодије Мијатовићке о »Насредин Хоџи« (Ма8г-ес1-(1т Сћо(1ја). Чланак почиње цитатом из Вигањићеве »Буне на дахије« : »Друмови ће пожељет' Турака, ал' Турака нигде бити не ће«, и онда се гђа Мијатовићка пита: Да ли ће остати гато иза Турака, кад дође време да их друмови пожеле? — Она одговара: да хоће, остаће : студенци, мостови, воће, цвеће *) а нарочиго верска толеранција. Истина има иисаца, као гато је и. пр. Рене Миле, који у своме делу »боиуешгз с1е8 Ва1сап8« тумачи верску толеранцију у Турака њиховим презирањем других вера (а презирање тек не може бити основ онако узвигаеној врлини, као гато је верска толеранција!). Међу тим да оставимо на страну Ренеја Милета и његово мишљење верска је трпељивост у Турака један факат, који се не да оборити (и ја ћу о њему опширније говорити у једноме од својих путописа по Србији). — За тим напомиње, како Срби и Бугари немају од природе хумора, па за то немају оригиналних шаљивих прича, ни личности, у којој би народни хумор био оличен (»ћоса« је слаб *) И париски је лист „1Ј 1 Шизкга^оп" донео недавно чланак о ружама и ружичном уљу, што се ирави у Казанлику, у Источној Румелији. И те су чувене руже донели Турци.