Стражилово

543

покушај, да се створи така личност). За то је хумор Јурскога народа заменио хумор српскога парода, и нагаим је шаљивим причама извор у хумору Турака. За том хипотезом долази превод седам прича о Насредин-хоџи, а после тога кратак завргаетак чланка без нових мисли. Ириликом прославе четирстогодишн.ице ободске штампарије (која је била на Цегињу!), донео је лондонски »СггарМс« слику престолонасљедника црногорскога Данила, и уз слику

К Њ И Ж Е В Издао одбор за прославу четиристогодишњице ободске штампарије. Написао II. А. Ровииски. Ободска штампарија на Ријеци Црнојевића у Црној Гори и њен значај на сдовенеком југу. — Цетиње, у државној штампарији. 1893. Стр. 32. (Свршетак). Данас сам добио 40. Глас српске академије, у коме је штампана расправа највећег историка нашег И. Руварца: „0 цетињској штампарији пре четири стотине година". Хвала нека је г. Димитрију Руварцу, што је похитао и послао одмах уредништву „Стражилова" ову расправу, те могу из н.е допунити по где што у приказу расправе г. Ровинскога. По нашим књижарама бисмо још дуго чекали на њу! Руварац — као што сам у последњем броју „Стражилова" рекао — доказује, да је прва штампарија била на Цетињу, а не на Ободу. Осим Шафарика, Каратајева и Јагића* )— које сам поменуо — говорили су само о цетињској штампарији још и Миклошић и Кухарски (Руварац 1. с. 4. и 9.) И Руварац (1. с. стр. 41 — 42.) наводи речи Јеролима Загуровића, по којима је он у Млецима нашао „старн ктпари" војводе ђурђа, мислећи без сумње, као што сам и ја у првом одељку овога приказа споменуо, да је ђурђева штамнарија пренета у Млетке. Али Руварац не спомиње, да је Шафарик сравнио слова у псалтиру и требнику Загуровићеву са словима у књигама црногорским, и нашао, да су у псалтиру и требнику слова иста; али та слова — вели Шафарик — „луе1сћеп уоп Аеп сегпо^опзсћеп ^аг већг аБ. (Шаф. Оевсћ. <1. вшМал^. РјЈ;. III. стр. 277.) И Каратајев вели, да је „шрифтЂ Молитвенника *) Јагић је још год. 1863 писао, да је прва штампарија била на Цетињу. (Т18истеа У1оу. Ароз(;о1а зV. 6т1а 1 Ме1ос!а, стр. 40—41; Руварац 1. с. стр. 5.)

чланак један о прослави (из пера Чедомиља Мијатовића). Овај бих свој чланак могао завршити причом, шта се за времена »ободске« прославе десило за кулисама у редакцији »8реакега«, органа Гледстопових либерала; али то не ћу чинити — не за то, што нам тај »закулисни« догађај ие би годио, већ не ћу просго за то, што човек не треба да буде тако индискретан, иа да пггампа и оно, што можда само поверљиво чује п дозна. Бранислаи Станојенић

( Е 0 Ц Е Н Е (1570. г) схожђ со шрифтомт. Псалтири 1569. года", а „шрифтт> вт. зтомт. изданш (Псалт.) оказмваетсл новтјмђ ." (Кар. ст]>. 171. и 166.) По томе изгледа, као да нису истините речи Загуровићеве, по којима би он у Млетцима нашао слова из штампарије ђурђа Црнојевића. Споменућу још да и Јаков из Камене Реке вели год. 1566., да је нашао встарн кдД 1II 1,1 БОЖНДАрА К06К0Д6 (IV ) спн:л СНД К II 1| 6 Н 1| л" ; и Шафарик и Каратајев као да не сумњају у истину Јаковљевих речи. (1. с.) Шта је дакле било са ђурђевом штамиаријом и да ли је она пренета у Млетке или није, то су митања, која ће се тешко икада на чисто извести. У другом одељку говори Ровински о „раду ободске штампарије у свези са другијем, које су се доцније појавиле на словенском југу". Г. Ровински мисли, да је онај Макарије, који је г. 1508—1512. у Влашкој штампао књиге, исти овај наш Макарије Црногорац. Тако мисли и Руварац. Када је г. 1502. — вели Руварац — Максим јеромонах, бивши деспот ђурађ, био у Млецима, он је отуда повео собом у Срем Макарија штампара; а г. 1503. или 1504. одвео га је собом у Влашку. Да ли је Макарије Црногорац исти онај Макарије у Влашкој, не може се на сигурно тврдити: права доказа за то нема. И у октоиху (г. 1494.) и у псалтиру (год. 1495.) стоји »м д к а р I е, «ј V р ћ н м ге го р н , а у Влашкој само »МдкдрУе". (Кар. стр. 17., 23. и 28.) Г. Ровински тврди, да је радња Божидара Вуковића наставак започете радње у цетињској штампарији. „Да је Божидар Вуковић наставио рад, започети на Ободу, види се још и из тога, што ирву књигу он штампа Октоих и то почевши од 5 гласа, почем су прва четири били штампани на Ободу", а мало више пише г. Ровински : „у ирвој његовој књизи, *) Ровински вели: од (стр. 14.).