Стражилово

572

МОЈЕ СИМПАТИЈЕ ХЕНРИК ХАЈНЕ (Свршетак)

а и ја ћу —кад је већ прилика дони^ јела да говорим о овом љубимцу-пјеснику, о овој најживљој књижевној симиатији моје младости — и ја ћу да се у овим кратким биљешкама обазрем на Хајнеово најбоље, најпривлачније дјело, на онај красни Г/угЈ&сћев 1п1;егте22 0, који ће трајати догођ њемачки језик устраје, који ће се у сласт читати догођ срце буде за срцем уздисало. Шта је управ тај »Интермезо«, шта ли се у њему ррича? Послушајмо пјесника, он ће нам то најбоље казати: »Момче се једно заљубило у дјевојку, која је другога изабрала; тај се други оиет у другу загледао, па се с њом и вјенчао. Дјевојка се од ината удала за првога звекана, који јој се шмјерио; момак хтједе од јада да свисне«. То је, вели пјесник, стара историја, но која ће увијек нова бити; а ономе, коме ,се то баш догоди, мора срце да се на двоје раскине: „Ев 181; 01110 аНе О-евсШсћ^е, Г)ос1| 1)1еЉ{; 81е 1ттег пеи; 1Јп(1 -у^ет 810 јив! радаЈеге!, Вст Бпсћ! с1а8 Неги епкглте!". Сад се сјетите, да је тај у живо срце рањени шомак био главом Хајне, и то Хајне у седамнаестој години свога вијека, у најљепшем јеку оног младеначког заноса, кад су жеље бескрајне као море, а лијепе као снови; сјетите се свега тога, па ће вам јасно бити зашто су му пјесме онако живим жаром буктиле и зашто је у њима израз онако силан, а туга онако искрена. Човјек би рекао, е је пјесник ове своје саставке изнизао онако насумце, без икаква плана, како му је која из пера, потекла; па ииак је све тако удешено, како ће нам се пред очима развити све фазе мајушне, па опет големе трагедије, која се међу то двоје младих срдаца збила. У пјесникову се срцу љубав појавила првијем данима »прекрасног мјесеца маја«; он је драгој своју љубав открио, и она га није одбила. Дођоше затим први састанци, па и први пољупци; наједаред му младица окреће леђа и

одлази за другога, а пјеснику се срце »кида на двоје«. У пјесмама, које ће затим доћи, излиће пјесник своју горку, своју голему жалост. Ама немојте мислити да ће се изневјерени пјесник неирестано нренемагати и своју несуђену љубу клети; кад се са својом драгом опростио, није »сузе нролио, па ни авај ! рекао«, ал' му срце није зато мање од јада пуцало; а оно што га највећма тишти, то је успомена, уједно мила и проклета, на лијепе часе што су за навијек прошли. У једној те истој китици пјесник куне и благосивље своју красну јараницу, у које су очи тако »неповјерљиве па опет умиљате«; он ће, вели, настојати да заборави јаде, што му их »оно несташно чедо« зададе; па и њу саму ће заборавити; ама . . . ама . . је клета била лијепа са »својим ситним уснама и својим чарним модрушастим очима« ! 11а каква јој тек бјеше »плава косица», коју је он тако жарким иољупцима обасипао! Куд се год окрене, она му је увијек пред очима, он за њом уздише, он је жељкује чак и у сновима својим. Као што се види, историја, по којој је пјесник своју књижевну пређу распрео, не може бити простија, ни обичнија. Оп нам то сам каже. »То је, вели, стара историја« ; али управ зато, што је стара и обична, привлачи нас она и у нашем срцу налази одјека, И, у истини, књига је ова намијењена свима опима, који су љубили и од љубави страдали, а њихов је број легија. Растворимо је само, и чим прве китице из ње прочитамо, замиловаћемо пјесникове осјећаје, као наше рођене; душа ће се наша стопити с његовом, и у нашем срцу процвашће љубав »првијем пупољцима прекрасног мјесеца маја« ; а кад »лишће почне отпадати« и његова се љубав крају примицати, биће нам у души, као да је »невјерна драга« и нас уједно с њиме оставила; п да прикријемо тугу, што нас у тај мах обузме, ми ћемо се заједно с њим набацивати шалом на »убаву бездушницу«, а овамо ће нам, као год и њему, за њом срце пуцати.... Ето, то је онај чар, то је оно