Стражилово

573

сугестивно чудо, што га пјеспик својим пјесмама на пас произвађа. Редимо још једном: оно што нас у овоме зборнику највећма заноси, то је згољна простота његовијех саставака: обични појмови, изражени искреним осјећајем у неколико краткијех китица, ето чиме је Хајне кадар да нас на размишљање, или на плач нагна. Гдје се други пјесници упуштају у сјајне метафоре, па их кашто развлаче у дугим низовима звучнијех александринаца, као на примјер Виктор Хиго, ту је Хајну довољно најкраће уноређење. Он пјева попут природе, која своја дјела на махове ствара, придржавајућ се у томе најпростијих средстава Казати много ствари у мало ријечи, утицати пријатно на читаочеву фантазију чаром најобичнијих појмова, у томе је Хајне недостижан. Па како нам блиједе и обез душене изгледају чак и оне дивне грчке статуе, што нам их Гете и Шилер из нароског мермера истесаше, кад их упоредимо са овим пламеним строфама Хајнеовим, које је пјесник дахом своје душе задахнуо! Прије него ли за икоје своје дјело, могао је пјесник за ову малу ијесмарицу казати оно што је сам за неку своју трагедију казао: »Или је овај спјев истинит, или сам ја главом постао лажа«. * * * Уважени један талијански критичар учинио је једном ову згодну опаску: „Искренијех пјесника било је и биће увијек двојаке врсте: једни су, као Бајрон, Хајне и Де Мисе кадри да вам сваки субјективни утисак фотографском тачношћу, и то у пајсавршенијој форми изразе, али се они слабо обзиру на етичку вриједност својијех умотвора, и назе само на што већу тачносг ренродукције; други, као Виктор Хиго, Леопарди и Шилер, хоће да сваку ствар кроза сито своје душе прециједе, тако да се у њих мисао, већ у заметку, неким отмјеним, благородним рухом заодијева, и то тако природно, да се трагови њихова моралног старања никако и не иримјећују«. Ови пошљедњи, са врло разумљивих разлога, угађају много ширем кругу читалаца, док се искреност првијех често пута коси са етичким назорима, са узгојем и са темпераментом многијех читалаца, у којих је — с разлогом или без разлога — жлијезда књижевног стида сувише испрћена. Оваки читаоци, кад су дајбуди изображеии, не могу на ино, а да пе

признаду пјесникову генијалност, па му и не одобравали безграничну слободу; али као се десе глупи и иредсудама прожети, онда су ти читаоци са својим »књижевним стидом« до зла бога досадни. Оачувај боже, да се пак десе гдје на књижевној катедри или у повинарском биро- у: у том је случају пјесник Хајнеова кова с њима слабо прошао! Хтједну ли да се најблаже о њему изразе, да га поштеде, а они ће попријеко одсјећи: да му пјесме поткопавају јавни морал, и, разумје се већ, да је ијесник — слаб пјесник. На такове је читаоце и Хајне у својој Отаџбини често наилазио; само се каже, да их је он чешће сретао међу т. з. буржоазијом (његовим вајним филистрима ) пего ли међу простим народом, који — кад је ријеч о правој појезији — умије да суди много боље од малих »уставовјерпих« варошлија, који своје књижевно изображење црпу у политичким и хуморисгичким новинама. Хајне се, у осталом, слабо па њих обзирао, увјерен као што бјеше, да су безазленој природи са свим непозната морална правила, којима је тек друштвена поквареност дала иовода. Ио његовом је мишљењу пјесник, у свом умјетничком стварању, безазлен као природа, која није још ниједног људског стаса са »смоковим листом« створила. Не само у животу, него и у пјесништву —• рећи ће он једном приликом — највише је добро милост божја; коме је тај богодани дар у дио пао, не може гријешити ни у стиховима ни у ирози. А пјесници, који ту милост уживају, зову се генији: опи су у умној области неод говорни краљеви. Одговорни су само Богу, ниношто свијету. У умјетности, као и у животу, може свијет да их погуби, ама никако да им суди. „\УЈе 1111 ГЈвћеп, во пп С]с1Цеп, 1в1; с1а8 ћосћб!е Сги!; сЦе Огпас1е \\ г сг 81е ћа!,, с!ег капп шеМ аипсГ^еп, №сћ1; 1п Уегаеп, шсћ*; т Ргоаа. 8о1сћеп 1)]'сћ1х::г уоп с1ег впас1е СгоМеа пеппеп ЛУ1Г Сгепле: ТЈпуегалШуогШсћег Кбш^ 1)е.ч Сте(1а11кепге1сће8 181 ег. N иг <1ет СгоИе 81ећ1; ег Ее<1е, №сћ1 <1ет Уо1ке. — 1п <1ег Кип.чк, ЛУ1е 11п кећеп, капп <1аз Уо1к ТоЉеп Ш18, с1осћ П1ета1в псккеп". Овако је пјесник својим напасницима н не дораслим критицима одговарао. А могоо је