Стражилово

636

впгае занима лепота човечјег тела. Модерне вајаре интересује обичан човек, са његовим патничким и веселим животом. У њиховим особама, израђенима у мрамору, пулзира већ јачи и топлији живот, него у радовима старих Грка. Данашњи вајари знају онпј хладни и мртви мрамор својим длетом да оживотвоЗемуи. -^г/лГчМ\Ј\Г 1/1ЛЛ/ 1Д г

ре. Кретања њихових особа већ су изражена са већом лакоћом. Ти прегледи казују нам, да се у сликарству и вајарству ишло готово увек за тим, да се што верније прикаже природа. Данашњи прави уметници раде у истом правцу, с тога је и њихова будућност. Павле Лагарић

ПРИЛ03И 3А БИБЛИЈОГРАФИЈУ „0РП0ТВ0 У ФРАНЦУОКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ"

ре пеки дан дође пам до руку књига: ^ „Покуишј за бибљиографију о Црној Гори ", коју је саставио Марко Драговић са Цетиња. Пошто и ми радимо на библијографији, која ће се звати: „ Српство у франиуској књио/севности", то смо пажљиво прегледали овај „ Покушај " и задржали се нарочито на делима из француске књижевпости, која говоре о Црној Гори. И сам писац признаје, »да. је овај његов рад далеко непотпун и да му много не достаје и са стране библиографске обраде«, те се за то не ћемо пи мало задржавати на томе. Писац пеје имао на расположењу велике библијотеке са њиховим сређеним каталозима; још мање многобројне збирке научних и књижевних часописа, из којих би могао повадити све оно, што је писано у странаца о Црној Гори. То остаје нама млађима, који се школујемо но страним университетима и који смо у могућности, да забележимо тачно свако делце, сваки чланак, који говори о српском народу и његовим творевинама. Врло радо вадимо за »Стражилово«, из наших још несређених бележака, дела и чланке, који говоре о витешкој Црној Гори и њеним установама, а који ће доцније изаћи поново потпунији у нашој библијографији: „Српство у француској тшжевпосги". Напоменимо још, да у »Покушају« г. Драговића, поред малог броја забележених дела из француске књижевности, има неколиких грешака, било у називима или пак годинама кад је књига изашла из штампе, те смо сматрали за потребно, да их поправљене поново испишемо. *

]. АИ 8иат еЦеп/И. Тгокштс а ргоров 4е 1' Негие^оуте. Моп1:епе §1 'о. 1п 8° ауес рог1га'Ц с(; саг!;е. 1876, сћег Мајвоппеиус е± Сј^. РагЈз. 2. Анопуте. Т ј О Моп4епе§то. 81тр1е ^иев^оп а М. М. 1св р1еп!ро1еп11а1гек с1с8 поиус П св сопГегспсе.ч с!е Раг18. Тп 8°, 1858. 3. Аг(1ап1 С. ХЈпе поиусПс те1ћос1о <1е сосПИса^оп с!и с1го1(; с1уП; у Г^а Керогте иоаа!е, 1888, II асгје, кгв. V. 4. — —. Јул јратШе јои§ов1ауе аи Моха^еп6§то, с1' аргез 1а поитеПе сскШтсаИоп; у истом Кеуие-у, 1888, II абпе, књ. VI. 5. Аисое. Сос1е §епега1 с1с8 1ј1сп 8 роиг 1а рппс1раи(6 с!е Моп1;бп6§то раг —, тетТзге с1с Г 1п8111и1; у Согп/)1е$ гепДив Ле Г АсаЛетге <1ен кс/.епсех тога/еи е! роННдиен, 1893, јануар, стр. 310. 6. ЂаМпеI \ми.к. Соттип1са1;1ов8 с1е с!сих е1;ис1е8 Де М. МПап Р. ЈоуапоуНсћ аиг 1е Моп1;епе§то: Ге§'181а1;1011 с! 1е (;г1ћи1; аи Моп1;епе§;го; у Ге ВиИеНп. Ле 1а восге!е <1е ЈедШаНоп сотрагее, 1888, март, стр. 248. 7. Васће! Агт. ТГпе У181<;е аи ргтсе (1и Моп1;епе§то; у Г^а Кекие <1е Аеих топЛев, 1856, 1 октобар. 8. В1ип!сћИ. Ге Соп^гев с!е ВегНп' е! за рог1ее аи рот1; с!е уие с1и с1гоГ1; ћПегпа^опаГ, Га 8ег1)1е е!; 1е Моп1;епе§го; у -Га Кекие <1е <1гоИ ШегпаИопа! е! <!е 1едШаЧоп сотрагее, 1879, стр. 276. 9. Вгиттк Вепог!. ЕесиеП с!е Лоситеп1;8 сПр1ота(л^иеа геЈаЉ аи Моп^еие^го (1699—1876), аусс ипе Јп1;гос1ис(;1011 раг . 1п 8°, 1876. Соп81;ап1 ;тор1е. 10. Воие Атг. Га Тшчрте «!' Еигоре. 4 уо1. 111 8°, Рапв, сћег А. Вегћ-аж!, 1840. 0 Црној Гори говори се: у I књ. на стр. 7, 171, 277; у II књ. на стр. 9, 218, 220, 272, 361, 523, 531; у III књ. на стр. 130, 164, 197—203, 312—323 347, 361, 374, 449, 452, 523; у IV књ. на стр. 25, 130, 132, 388—409. 11. Веаитоп Н. <1е. Ез^шзвев с1е 1' Негие^оуте е(; с!и Моп1 ;е11е §;го. Рап8, 1861.