Стражилово

654

но и што подлезки критици, а ие бесмртних принципа, који сачињавају драгоцени завет човечанства. Бива и то, људи од утецаја, осетивши силан и неочекиван потрес, готови буду на најсилнију реакцију, и осећање се њихово изражава у необузданим страсним изливима. Но такву природу треба потчинити утецају разума, за то, што у огњу ове реакције можете учинити дело на уштрб слободи, будућности, чак и принципима, можете ожалостити другове и нарушити срећу своје породице. Мудрац Солои завештао нам је златне речи: не заверавајте се никада! Наполеон I коментовао је позније ову изреку. „Ако се осећате силно усколебани, то се опомепите да је огромно лакше много напричати, него много учинити, и биће вам куд и камо труднији одржати оно спокојство духа, које сте се, у тренутку заноса, обвезали одржати". Човек са сувише покретним мишљењем, пројектима, памерама сличан је трсци, која доприиоси неки део користи, ио ослањати се на њу пе можемо; она се до душе покаже и сигурном, но у тренутку кад се најмање надате, нреломиће се и ранити вам руку. Кад човек говори о раду, не може а да не говори такођер и о карактеру: једно попуњава друго ; и чујем ли за човека, који усиљено ради, то знам, да његов рад има добар смер : оруђе не дејствује без руку, које њим управљају. С друге стране, и карактери се не рађају одједном, као печурке носле летње кише, него се обрађују полако и формирају се васпитањем: добри поступци прелазе у навику, навика у природу. Око образовања карактера треба више

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Протојереј Манојло Грбић јавља, да је готова трећа књига његова „Карловачког владичанства". У њој је догаао до Лукијана Мугаицког; ту је дакле историја тог владичанства од 1784—1824. Што је од треће књиге претекло, ући ће у четврту, коју ће се Грбић „припаштити, што буде брже могао, да је приреди и наштампа". Уз трећу књигу додана је и мапа карловачког владичанства. -Ј- 4 октобра држао је уводно предавање Л!ух«а Зима, новопостављени проФесор грчкога језика на београдској Великој Школи. -(- 2 октобра била је друга седница од ове године књижевно-уметничке заједнице. На тој седници проговорио је неку др Милан Јовановић, бивгаи уредник „Отаџбине", о једном од млађих приповедача скандинавских, о Хеденстјерпу, кога препоручује натпим преводиоцима да преводе. „Из ње-

година, него око подизања добре воћке. Ако сте обрадили карактер, пазите на њега и чувајте га: ви ћете, у животу, наићи и на угодну хладовипу и на заклон од бујице, но не ћете свагда наћи и угодан сан и задовољно срце, ни онај блажепи мир, који Америчании Емерсон називље сиокојном, силом. У друштву, сударајући се с лицима и догађајима, карактер, независно чак од ума и нринципа, долази до драгоцена добитка, како у породичном или друштвеном животу, тако и у свакој другој средини. Када вам бура разноси дом а олуј черупа и руши кров, гром тутњи, и хаос у природи грози општим разорењем, тада одрасли и млади, старци, жене и деца беже под окриље онога ко је тврд вољом; који је у истини — громобран за време буре, који и јесте та сиокојна сила, о којој говори Емерсон. Кад политичке партије, заборавивши на то, да су опе представпице народа, нагну једна на другу, као пашчад, готова прождерати једна другу; када у вихру речи пуних гнева, софизама и беснила, парадокса и увреда, подижу такве облаке прашине, да од ње потавни — истина, народни здрави смисао прибегава оном, који је тврд вољом да спасе земљу: над теориским доктринарством и над страстима партија свагда ће држати превагу поштење и справедљивост. Није бивало једном, да су људи од карактера избављали народ, да не влада њим и да га не експлоатише човек генијалан, или да га не газе сретни: у карактеру је — цео човек; карактер је грб људског благородства. Жарко Ј. Илијћ

гових прича избија чисго етички морал", вели нам говорник. За оглед његова нисања Јовановић је прочитао у преводуједну причицу тога племића-Скандинавца „ ђувегија домакице са Гренока ". Хеденстјернове приче изишле су прошле године на немачком под натписом „ А11ег1ег ^ете, ВГМег ап§ (1ет 8с1пуе(Н5сћеп Уо1кз1е1)еп, уоп А. v. Не (1еп8 {.јегпа, <1еи1;8сћ ћеагћеИзе!; уоп А1ех18 уоп Кгп8еп8<зјегпа. тје1р21^ 1892. Уег1а§; уоп Н. Наез8е1", стр. 245. У овој је збирци шеснаест причица, међу којима се на сгр. 189 налази и ова, коју прочита Јовановић, под натписом „ Ђег Схгбпакга-Ђаиеггп ЈГгегегзтапп". О овом после повео се говор, у ком је учествовало неколико говорника; било је даље речи и о преводима из лепе књижевности у нас; а изнело се и мишљење, да треба ирво превести класична дела туђих књижевника. — На седници био је и Марко Миљанов, познати јунак црногорски, са госпођом; он је почаствован те вечери и председнигатвом. Живаљевић изнесе као пријатно изненађење, да је Миља-