Стражилово

655

нов пре десет годинл смишљао да опише неколико црногорских јунака. Из своје записке прочитао је увод у његов рад, који је (увод) у перо казивао сам Миљанов Живаљевићу, кад је овај био у Подгорици пре десет година. — Овој седници био је назочан и Павле Јовановић, сликар, који је дотпао у Београд де приреди изложбу слика својих у Академији наука и уметности, те да тако на свој начин одужи дуг, што дугује Академији на избору за правога члана. Др. Љ. Недић јави, да ће на првој седници, која дође, прочитати у преводу свом први чин из Шекспирове драме „Ричард III". — Из „Србобрана" је у засебну књижицу прештампана расправа ,.Државо-правни положај Босие и Херцеговине". Цена је књижици двадесет. новчића. — У Иетрограду је после дуга и теппса боловања ум о један од најдаровитијих представника модерног руског песнипггва, песник Алексеј Николајевић Апухтин. 11>егове песме, које су изашле крајем педесетих годииа под натписом „Сеоске приче", поздравио је Тургењев сусхићењем; од онда није дуго и дуго ништа писао и тек су за последњих десет година разни часописи доносили песама од њега а те нове песме покупио је и издао године 1886. Најпознатије су међу ЈБИма: „Недовршени споменик", омилвени рецитацијони комад руских глумаца, и „Година дана у манастиру". Многе од његових песама опевају несрећну љубав. — Корнелије Ујејски, Нестор међу пол>ским књижевницима, песник корала „2 (1утет роиагол^", који је постао народном песмом, славио је нрошлог месеца своју седамдесетгодишњицу. Његову славу засновале су „Јеремијине тужал>ке", које је спевао, кад се пољски устанак изјаловио. У тим тужал>кама у снажним, по старим јеврејским мотивима удешеним песмама даје израза болу и нади Пол>ске. Од осталих његових дела вал>а споменути „Библиске мелодије", „Драмске слике" и „Речи за Шопенове песме". Ујејски живи сад на свом добру Јубжу, које му је град Лавов дао на дар. Онде је и прославио свој седамдесети рођендан. -|- У најновијој свесци Вуг;ап1зћип8сће 2е]'1з8сћг1Л (књ. II. св. 2.) има крај других интересних ствари занимл>ива зрица Крумбахерова с1еп дггесћ. Е1ет,сп1еп гт АгаНзсћеп гтИ ТпгЈтсћеп ". Да истакнемо само ово: Турску реч „кундура" — која се и у нас по где где чује, а има је и у песмама као: „ко ти купи кондурице" - Ј - изводи из средњогрчке речи „%6у70 У ()0<; бЂи^ибсћл^апгп^, ^ез^и^, кигг". За турску реч „калуп" мисли да је старогрчко ^аХоттоУС, које је прешло преко арапског у турски; оно је извором и новогрчком %а1а71об1. Турска реч „саја" ^у Бука: ете Аг<з ^етеп гоЉеп Тисћз, сНе багзсће, рапп1 ригриге1 ^епиз) постанком је средњогрчко тб ааушг, та аауш. -ј- У Ве22епћег§;ег8 ВеИзга^е, књ. 19. стр. 150—158 Г. Мајер у чланку „Кеидг1ес1и8ске8 и између осталога доказује, да византинско ^аХтгј или $аХт.а не ће бити постањем од старословенске, српске речи „блато", већ од илирске речи; о д албанског ћа1Че или румунскога ћаНа постало је невогрчко (ЗаХтод. — Друштво св. Мохора у Целовцу дало је за ову годину својим члановима ове књиге: 1. Календар друштвени за идућу 1894 годину; 2. КИзајс1 т Јаропс1, од ЈосиФа Стареа; 3. Јеги8а1ет8кј готаг, опис свете земл>е и светих крајева, написао др. Фр. ЈГампе; 4. Казе зко(11ј1уе газШпе о рос!оћ1 1п ћезе(11, описао Мартин Циленшек, проФесор у државној гимназији у Птују; 5. Ј^а кгтћ рокЉ, народу на поуку и забаву иаписао Жал»ски; 0. /лу]јепја вгесп! ро1;, иоуке и

молитве за млад свет, написао Антон Мартин Сломитек, бивши владика левантински. Друштво св. Мохора има ове годиие 57.398 чланова

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ. — Дружина српског народног позорипгга бави се од четир недел>е амо у Вуковару. Ирви су јој прикази онде били: Вел>е Мил>ковића „Крал>евић Марко и Арапин", Француски „ћ,е топ(1е, ои оп з' еппи1е", Округићева „Шокица", Шапчанинова „Задужбина цара Лазара" са музиком Хуга Дубека, Вел>е Милжовића „Јабука" са музиком Хуга Дубека, Еркмана и Шатријана „Ранцавл,еви" у ПТапчанинову преводу и Нушићева „Протекција". Дружина ће се још кратко време бавити у Вуковару иа ће онда банути у Осек. — Елвиро Михајило Андреоли, знатни нол>ски сликар и илустратор, умро је у Наленчову. Андреоли се родио године 1827 у Вилни, отац му је био Талијанац (вајар) а мати Пол>акиња. Нема пол>ског илустрованог часописа а да није донео Андреолијевих радова. — Славна певачица Кристина Нилсонова понамештала је у свом дому у Мадриду чудне споменике. Зидове своје спаваће собе дала је истапетовати нотама оних партија, које је певала а у трапезарији њеној употребл>ени су као тапете рачуни оних хотела, у којима је одседала за време свога гостовања по Јевропи и Америци. — Шиањолски песник Хозе Ечегарај удесио је у Галицији код места Марина себи дом крај мора, камо се обично лети повлачи. Довршио је онде два нова комада; комедију у четир чина, а у нрози, под натписом „Срдита",, и драму „На морској обали". Оба комада приказаће дружина глумца Марија, данас свакако нрва у Шпањолској. — Чешки сликар Брожик израдио је за изложбу у х 1икагу историску слику „1<а соттитоп зоиз 1ез (1еих езресез". Та најновија слика Брожикова приказује хуситску службу божју у време чешке верске борбе. Мален је и низак простор, у којем је хуситски свештеник сакупио своју паству, да на просту столу, који замењује олтар, одслужи службу божју. Но велико је одушевл>ење, којим је испуњена та сиротињски одевена гомила. Такав лик, као што је тај хуситски свештеник, који је обема рукама дигао путир а сав прожет осећајима својима, иризнаје и један познат стручњакоцењивач да није скоро видео. Па тек народ, који клечи код његових ногу, тронути сел>аци са одано погнутим главама а посред њих млада жена, која је дигла лице к небу а на лицу јој исписана неизречена иатња, али и неизречена, Фанатична јачина у вери. Нова слика Брожикова не достиже по својим дименвијама раније историске слике тога уметника; и особе су нацртане једва у пола ириродне величине. Но необично се снажно и пластично издижу од белога зида, којије у својој простоти ванредно згодно прицепљен карактеру композиције а уз то ипак даје задак иун еФекта. Малу Брожиков}^ жанр-слику „Сел>анке из Бретање* купио је наш владар Фрања Ј осиф I и поклонио чешкој галерији у Златном Прагу. — У лајнцишком градском позоришту приказаће се Блодекова опера „У з^иЈт". Управа тога позоришта послала је била два стручњака у Златни Нраг да буду на приказу те опере у чешком народном позоришту, и извештај њихов са свим је иовол>ан. — Познати чешки квартет (Сук, ХоФман, Недбав и Бергер) наумио је да прође сву Немачку. Месеца новембра и децембра ове године и месеца маја 1894 концертоваће у Бечу.