Стражилово

671

тж&т °ШВ^<>

ЕЊИЖЕВНИ ПРИКА.ЗИ Ењиге за парод издаје „Матица Српска" из задужбине Нетра Коњевића, свеска 35. — Аманет Српкињама, за народ написао Шита Пешковић. Накладом српске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новом Саду, 1892. сгр. 63. — И ако су нам позната издаља за народ из задужбине Кољевићеве, ипак неје с горег сваку од тих корисних кљижица посебно приказати нашем ширем читалачком свету, коме су иста издаља раг ехсе11епсе намељена, јер се тиме могу бол>е распрострти и у најниже слојеве нашега народа. А то је веома потребно. Ова кљижица са саставом нашег познатог и иризнатог најбољег педагога Мите Нешковића без сумље са свим сходно одговара оној сврси и тенденцији, која ваља да провејава овака издаља. У љој писац у најродољубивијем тону, а са одабраним мислима, искрено меће на срце нашим матерама и женскиљу, да се посв те што више своме узвишеном задатку не само као матере у опће с природног гледишта, него нарочито као Српкиље матере Позива их најсрдачније да саме пригрле свој подмладак и да га ваљано одгоје онако, како ће бити не само честити и ваљани људи, него и прави Срби. Одмах у иочетку апелује писац на срлско женско срце, позивајући женске да се што више удружују и да душевним подобностима, које леже у љима, иривреде опћем народном добру, одгајајући ваљан нодмладак. Други чланак ове кљижице носи натпис: Што ће пам школа? У најприступачнијем облику као педагог српски подсгиче писац матере наше да негују још у кући своју децу знаљем и да их шал»у у школу, која је најбоља и верна помоћница домаћем васпитаљу. У основпој народној тколи се развија љубав, која живи за добро свију. „Народна школа је потребна и к^рисна установа за све народе и л>уде". Трећи чланак је: Ми и брига других народа о деци. Ту се испоређује васпитаље деце у кући нашега народа са васпитаљем других, од нас напреднијих, народа, који су у тако срећним приликама, да могу с много већим успехом то васпитаље вршити. Какве су код љих основне школе и кад су заведене! А шта бива код нас с нашом децом по селима! Родитељи, приморани на тежак рад, морају своју децу да оставе саму себи, па се тако ова од малена забатаљују, и врло рђаво нрођу. Из тога писац лепо изводи, како је крајље време доскочити томе злу, реФлектује у кратко на рад других народа у томе, износећи неколико историских података о подизаљу завода, где ћ.е наћи уточишта одојчад из народне сиротиње. Згодно наводи Француза Морбоа, који је ирви отворио у Паризу 4 новембра г. 1844 такав завод с називом „ Јаслице " (стр. 15). За тим даље истиче заслуге свећеника Јована Оберлина, који је увео школицу под називом „Чувалиште" (стр. 19), куда долазе деца из „Јаслица". Тим узвишеним примерима из повеснице основне народне школе буди писац вољу и одушевљеље за подизаље народних срлских забавишта и позива у првоме реду матере српске, које су основале наше женске добротворне задруге као „представнице материнске љубави и бриге у народу". По том прелази писац у четвртом чланку на то : „ Шта су то забавишта Ту јасно износи задатак и позив забавишта у опће, и српских на по се, шта се у љима ради и какав прелаз чине она у народне основне школе. На стр. 31

и 32 скупио је писац у тачке све оно, што обележава забавишта. Пети члаиак носи натпис: „ Ко је оснопао нрво забавиште? и Ту истиче име родољуба немачЕсог Фридриха Фребела, износећи згодне црте из љегова живота, у колико пристаје то задатку овога списа. У шестом чланку говори писац о томе да „Нама требоју сриска, забавишта". Ту пиеац нарочито осуђује, у пристојну облику, оне родител>е, који дају своју децу у разне стране заводе, где науче све пре, него српски мислити и осећати. Седми чланак носи натпис: Ко највекма треба да лригрли сриска забавишта. Овде истиче нарочито писац да су у првоме реду позване српске матере да дају импулса осниваљу тако потребних завода, износећи за уворит пример „жену, пуну л>убави ирема свему, што се тиче добра целог човечанства", Берту ллем. Маренхолц-Билов. А српске ће матере најбоље моћи вршити ту задаћу с помоћу срлских женских добротворних задруга. Осми је чланак „ Завршетак и , где по ново меће на срце Српгсиљама да приону с писцем заједно' око најревноснијег вршеља тако племенитог задатка. Иначе је цела кљижица написана врло занимљиво и пружа народу нашем лепе поуке за дечје васпитаље. Језик је у главном чист и леп. Нешто, што би се могло у кљижевном језику по резултатима развитка љегова данас друкчије писати, спомиљемо овде не као какву махну овој корисној кљижици, него из тежље да нам кљижевни језик буде с временом бол>и и правилнији, и да сви кљижевници српски једнако пишу. знајући добро свој језик. По томе имамо да опазимо ово: на више места стоји општи м. олћи; глагол ослорити не би требало употребл>авати у кљижевноме језаку; „ зависити од —такођер не треба употребљавати; исто тако израз „свестан" с. ген. неје особина нашега језика; израз „ узети у обзир " пуки је германизам ; речи „извелсбати, вежба е1зс." по законима гласовним нашега језика треба писати извеџбати, веџба е<:с.; придев кадар не треба употребљавати, кад се да заменути згодно глаголом „моћи " и сличним речима; глагол саолштити вал>а писати саопкити; придев „ сигуран " вал>а избегавати, јер неје наш; исто тако реч „ сујета " не одговара духу нашега језика; по законима гласовним нашега језика пише се „ лриловечица а не „приповетчица" ; облик нриеки вал>а да гласи црлуки , јер је инфинитив црлспги, не црлети; супстантив свештеник ваља но нашим гласовним законима писати „ свекеник " ; реч „ услов и неје српска исто тако ни дериватаму; сулруга не значи оно што би се хтело, жена, већ значи „тојага" „ батинџ и , с тога је не треба употребљавати у томе значељу; „ чувствоватл а је и сувише „славјаиски"; „зачетци—зачеци"; иридев „ меродаван и не треба уиотребљавати, јер неје српски; у место „утицати и ваља писати чисто „утецати". Иначе је ова кљига са свим у реду и одговара потпуно сврси, којој је намељена. Топло је ирепоручујемо свакоме Србину, а особито Српкиљи — мајци и дадиљи. Б. Пешта А. П.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — Јан. М. Веселиновић позива на претплату на своју приповетку из сеоског живота под натписом „Сел>анка", за коју вели да је „врло јеФтина", јер јој је цена за нас овде 1