Стражилово

659

Мало час рече, да имаш власти, Ти би им своју мрзост показла; А меии, која за оца свога Једино само освету тражим, Пе дапг помоћи, већ ме одвраћаш. Зар наше зло још не повећава Твоја страшивост и кукавиштво? Или ми кажи, ил' да ти кажем, Какву бих корист отуд имала, Кад бих од туге ове престала?! Зар ја пе живим? Истина бедно, Ал' мени такав живот је мио. Убицама сам к'о трн у оку, За то, што мртвог оца поштујем, Ако ј >ш тамо има љубави. А ти говориш да на њих мрзиш, Но то је мржња тек на језику, У ствари с њима заједно живиш. Та за њима се не бих повела, Баш да ми ко год све то поклопи, Чим се гиздаво ти сад поносиш. Iби нек суде тамо у двору Богата трпеза, живот обилан; А моја храна то нека буде, Што им никада попустит' не ћу. За твојом срећом никад не чезнем. И ти за њоме не би чезнула, Да имаш само више памети. Ма да си ћерка честита оца, Остани дете матере грозне; Та сви те скоро презиру данас, Што и ти оца свога остави И своје све најрођеније. Хор Тако вам богока! Ман'те се свађе! Једна и друга добро говори, Само ти њене и она твоје Треба да добро схватите речи! Хрисотемита На таке, жене, њезине речи Већ сам се досга давно навикла; И не бих ништа имала против, Да несам чула да ће је снаћи Несрећа, која не ће јој дати, Да даље тужи и јадикује. Електра Каква несрећа ?! Дед ми је кажи ! Ако ми кажеш од ове већу, Ни речи више не ћу писнути. Хрисотемита Све ћу ти казат' колико знадем: Ако од туге не ћеш нрестати,

Они ће тебе тамо послати, Где не ћеш сунца видети никад; Нег' ћеш далеко од ове земље Живет' у шунљој пећини пустој И јаде своје оплакиваћеш; За то промисли, а немој мене Носле да кривиш и да ме грдиш: Сад је прилика да се нромислиш, Електра Заиста, то ће са мном дачине? Хрисотемита Јест! Само Егисг кући да дође. Електра Па нека дође, само што брже! Хрисотемита Та какву жељу, јадпа, изрече?! Електра Иек дође, ако то мисли чинит'. Хрисотемита Шта, зар да патиш?! Где ти је памет Електра Да од вас само што даље бежим. Хрисотемита Зар живот овај немаш на уму ?! Електра Та мој је живот красан прекрасан! Хрисотемита Био би, да знаш добро да мислиш. Електра Немој ме учити, да се огрешим 0 оне, што су ми мили и драги! Хрисотемита То те не учим. Кажем ти само, Како ти ваља јачег слушати. Електра 'Ги ласкај тако, ја то не могу ! Хрисотемита Ал' неје добро лудо пропасти. Електра Ако ј' суђено, радо ћу пасти, Светећи оца против убица. Хрисотемита Отац то, знам, нама. опрашта. Електра Тако говоре зликовци само. Хрисотемита Па ти ме не ћеш баш да послушаш?! Електра Никако! Још несам толико луда. Хрисотемита Ја онда идем, куд сам послата.