Стражилово

660

Електра Куд идеш ? Коме ту носиш жртву ? Хрисотемита Мати ме шаље да на очеву Гробу принееем посмртну жртву. Електра Зар њему, кога највећма мрзи?! Хрисотемита Којег је она убила, велиш ? Електра Да ли јој даде који пријатељ Савета за то? Чија ј' то воља? Хрисотемита Због неког, мислим, страха ноћнога, Електра 0, буд' те мени, домаћи бози, Један пут сада на мојој страни! Хрисотемита Да ли се чему од тога надаш? Електра Ако ми кажеш своје мишљење, И теби ја ћу казати своје. Хрисотемита Ја иешто мало знам да ти кажем. Електра Говори само. И мале речи Преваре људе, а и увере. Хрисотемита Вели се, да јој је с онога света Дошо наш отац и с њоме други Склопио брак и узео скиптар, Што га је негда он сам држао, А сад га држи проклети Егист, Па иа огњиште отац га побо, Из њега бујна грана изниче И сву Микенску земљу засепи. То сам баш чула од неког, што се Десио тамо, када је она Илију сан свој исповедила. И више ништа о томе не знам. Само се она тога сна боји: И мене за то са жртвом шаље. Ал' те преклињем нашим бозима, Иослушај мене, не гини лудо. Ако ме одбијеш, зла ћеш допасти Електра Чу ли ме, сестро, од тога иишта Не носи на гроб, јер неје право II грех је велик да та крвница

Жртвује оцу нашем на гробу. Баци у ветар или затрпај Дубоко у прах, од куда не ће Ни један трунак доспети на гроб. Нек се сачува, кад она умре, За дивни украс њезицу гробу. Да неје она најгора жена Од свију, игде што их имаде. Никако не би ту гадну жртву Принела оном, ког је убила. Помисли, сестро, знаш ли за цело, Да ли ће отац мртав у гробу Гадо примити ту њену жртву? Од оне, што га ј' мучки у купци Убила и свој нож убилачки Отрла беше њему о косу ?! Зар ћеш ти сада да жртвом спереш Гадно и мучко њено убиство?! Немој никако! Него то баци! А с главе мало одсеци косе И с моје главе ево одсеци Врхове, што се заковрчили, Иа то однеси, ма да је мало, Ал' ми је то најдрагоценије; Однеси косу ради молитве И пас мој, што нема сјајна украса; Падни му на гроб и помоли се: Нека нам буде благи бранилац Противу ових љутих душмана; Нек се жив врати брат наш Оресто, Да моћном руком сатре душмане, Па ћемо онда још боље моћи Гроб му овенчати, него ли сад. Та знам да и он од срда жели, Да јој пошаље несрећне снове. Помози, сес1ро, и мегш и себи За душу оцу моме и твоме, Што лелш тамо у аду тамном! Хор Праведно вели девојка ово, Ахо си мудра, учинићеш то, Хрисотемита Хоћу заиста, јер, што је право, 0 томе нема смисла прети се, Већ ваља хитро латит' се дела. Него вас, сестре, именом божјим Преклињем, о том не говорите, Каково дело ја покушавам; Јер ако мати за то дочује, Горко ћу за ту смелост искихат'. I (Сече од евоје косе, узима коее од Електре и пас те одлази)