Стражилово

674

Он заљубљен беше, док сласт не испије Ти му драга беше, али никад света. Остави га, злато, па опет заруди К'о слика, која се из маште развила, Оплођена жељом у пламених груди', Беч, 17 октобра 1893

Чаробна к'о звезда, као зора мила, Буди као тиче тугом нетакнута, Не одби ми руку, што ти сузе брише Ах, да ти увенеш, та несрећа љута Ојадиће многе — а мене највише ... Ленскш

СРЕЋАН ПУТ!

рећан пут вам, ластавице! ' јј . Пожурите једна другу, 3 Вините се смелим летом Убавоме топлом југу.

(је,лисавета цуимаи) Како бих се и ја радо Придружила вашем лету: Да хиљаду пуда видим По пространом, белом свету.

Берн

Ну, ма какве чари биле На том путу, у туђини, Ја бих опет назад дошла Својој милој домовини.

ЕЛЕКТРА

с. д. м.

ТРАГЕЛИЈА ОД С ГРЧКОГА ПРЕВЕО А. (Наставак) ДРУГИ ЕПИСОДИЈОН (Из двора долави Клитемцестра с ротгкињама и жртвеним даровима и приносима) Платемнестра и пређашњи Клитемнестра Опет се врзеш, као што видим, Овуда; велиш: Егиста нема, Да те по вас дан држи у шкрипцу, Да га пред двором ту не срамотиш; А сад, кад њега нема код куће, На мене не ћеш ни да с' осврћеш; Пред мпогим светом непрестано ме Грдиш и велиш, да сам бестидна И против правде да владам овде, Презирућ' тебе и што је твоје. Ја никог никад презрети не ћу, А с тобом за то ноступам гадно, Што и ти гадно за мене кажеш. Ти имаш једини изговор само: Да сам ти ода убила мучки. II јесам, заиста; то добро знадем, А не ћу никад ни порицати. Правда га узе, не само ја, Њој си требала и ти помоћи, Да си се знала паметно владат'.

С О Ф О тЛ А ПИСАРЕВШх Баш тај твој отац. што га свеђ жалиш, Од свију Грка сам је пустио, Да ти рођеиу сестру жртвују, А неје к'о отац са мном жалио, К'о што сам ја мати њезина. Но што му драго. Ал' кажи само, Коме за љубав он њу жртвова?! Да ли Грцима, велиш, за љубав? Та они несу имали права Убити моју рођену кћер. Или је ваљда за љубав брату Жртвово моје и своЈе дете? Па зар ми иеје требао за то Рачуна дати и бити кажњен? Та двоје деце зар неје имо II онај брат му Менелај славни; Па пре је требало да једпо од њих У место моје кћери погине, К'о деца оца и матере, Због које и беше покренут поход; Или је ваљда Ад моју децу Волео уграбит' него њезину? Или је ваљда злогласни отац Волео децу Менелајеву, Него ли моју и своју децу?