Стражилово

693

Смрт неје до душе највеће зло, Али је грозно, кад ко год хоће Да умре, па одмах не пађе смрт. За то те молим, пре него пгго би Са свим иропали и племе затрли, Утоли свој гнев, а речи ове Ја ћу чувати, тајне ће бити. Имај на уму то своје стање, Па знај да мораш као слабија Њима јачима увек попустит'. • Послушај. Ништа лепше богови Песу људима на поклон дали, Нег' што је пажљивост и мудра памет. Електра Ништа тим ново казала неси; Знала сам да ћеш одбити савет; Лл' ја ћу сама својом десницом Дело извршит', оставит' не ћу. Хрисотемита Ах! Да си тако онда мислила, Када је отац умиро, ти би Зецело онда све извршила. Електра Нагона беше, ал' памет слаба. Хрисотемита Чувај ту памет кроз цео живот! Електра Како ти то знаш саветовати, А делом не знаш ништ' показати. Хрисотемита Ко чини зло, и прође зло, зна се. Електра Хвалим ти мудрост, мрзим страшивост. Хрисотемита Доћ' ће време, кад ћеш и то хвалит'. Електра Пикад од мене то не ћеш чути. Хрисотемита Дуга будућност решиће то већ. Електра Иди. У теби помоћи немам. Хрисотемита Има, да хоћеш само да слушаш. Електра Иди матери, па еве то кажи. Хрисотемита Таковом мржњом већ те не мрзим. Електра Знаш до какве ме срамоте водиш? Хрисотемита Не до срамоте, већ до памети.

Електра Ја да се по твом зар равнам праву? Хриеотемита Паметуј само, па ћу ја по твом. Електра Јадно је, кад лепа промаши реч. Хрисотемита Добро си рекла, у каквом си злу. Електра Шта? Мислиш ја не говорим право? Хрисотемита Ал' бива, каткад и право шкоди. Електра По таком закону не живим никад. Хрисотемита Ако учиниш, што с' наумила, Моје ћеш речи доцне хвалити. Електра И учинићу, тебе с' не бојим. Хрисотемита И ти заиста не ћеш друкчије? Електра Од света рђава ништ' нема горе. Хрисотемита Теби не вреде ништ' моје речи? Електра То сам одлучила давно, не сада. Хрисотемита Ја одох дакле. Нити ти можеш Мојим речима дати за право, Нити ја могу твојем владању. Електра Иди! Ја не ћу за тобом никад, Баш да и хоћеш ма како вољно; А и лудо је за ништа с' хватат'. Хрисотемита Нредомисли се, ако још можеш, Јер кад већ једном упаднеш у зло, Моје ћеш, велим, хвалити речи. (Оде.) Хор. Електра ХОРСКА ПЕСМА Прва строфа Хор Кад погледамо птице небеске Како се мудро брину за храну Онима, што их однеговаше. Па за што и ми то не чинимо? Но док је Дивове муњевне сгреле И док је горе на небу правде, Не ће то дуго бити без казне. Вини се, весницо, с овога света,