Стражилово

НАЈНОВИЈИ КРИТИЧАР НАШЕ НОВИЈЕ ЛИРИКЕ

критичким студијама најновијег крити^Ч^чара наше новије дирике*) различито се суди и мисли, но у једноме се, држим, морају сви критичареви критичари сложити: да је књига г. дра Љубомира Недића »из новије српске лирике« усколебала и сувише мирну површину нашег књижевног и друштвеног живота. После неколико студија о нашој новијо.ј лирици, које је г. др Љ. Недић штампао у »Јавору«,и после оно пеколико извода и приказа о тим студијама, које је »Наггу« написао у београдском »Виделу«, очекивала је читава, наша интелигентна публика књигу г. Недића с великим, живим иптересовањем. Мора се признати, да извор томе интересовању не лежи толико у личности и књижевпичкој нрошлости г. дра Љубомира Недића, (ма да г. Недић заузима одличан положај друштвени и ма да је својим рапијим расправама: о сну и сновима, хиинотизму, Хамлету, софизму и др. стекао имена у књижевности). колико извор томе живом иптересовању треба тражити у егзотчности назора г. Недића о поезији у опште и у егзогичиосги његова мишљења о новијим српским лиричарима и њиховим критичарима, на посе, (јерје ово двоје неразделимо). Природно је оправдано, да интелигентан свет једнога народа с интересовањем очекује, шта ће о његовој модерној лирској поезији рећи професор естетике највишег просветног завода његова. Та је нојава не само природна, већ је радосна, с обзиром на апатију, која је у нас овладала не само у политици, већ и на свима другим пољима јавнога живота, а књижевности канда нарочито. Па када би српска публика, нема сумње, била радознала на књигу г. дра Недића и онда, да је знала, да се мисли г. Недића слаж.у с назорима и мислима њеним, није ли онда природно, да је била и сувише радознала на књигу његову онда, када је знала, да се пазори тога критичара диаметрално разилазе од назора публике. Истина каже се »јигаге 111 уегћит та^ЈзМ«, а госи Недић, и ако није

*) Из новије српске лирике критичке студије дра Љубомира Недића проФ. Вел. Школе. Бзоград, штампано у иггампарији краљевиие Србије 1893. 8-на, стр. Х1У-|-234.

та§18^ег за укус и осећаје српске публике, ипак је Недић; али је и публика — публика, она је »препредена«, па никад ништа не прима олако, оиа не иризнаје догму о шШНћНЈМ-у писаца. Како г. Недић мисли, то се знало, само се очекивала књига његова, да се види, на чему оснива г. др Недић своје мишљење? Да ли је основ његовој критици објективност, или можда г. др. Љубомир Недић баца на хартију своје најличније мишљење, до кога је дошао на основу својих личних симпатија и антипатија, својих политичких убеђења, иријатељских веза и разбукгалога »шумадинизма«. — Али то је немогуће и замислиги, тешила се та публика, да један др. Љубомир Недић огрне плашт најзакорелијег субјективизма, и да у критици даје одутнке својим најшчнијим осећајима и мишљењу. . . Међер би онда имао ираво Анатол Фрапс, да нема објективне критике, већ да је свака критика сушта субјективност ! . . . У радозналости, како ће естетичар и професор Недић доказати своје егзотичне назоре и мишљење —■ треба тражити узрок интересовању за књигу »из новије српске лирике«. А када је књига изашла из штампе, о њој се говорило и дискутовало, како се скоро није говорило и разговарало о којој српској књизи, а у новије се време почело и писати о њој. Ако је књига г. дра Љ. Недића одиста излив његових личних, неоснованих назора, и ако, према томе, нема вредности, или ако нема бар ни близу оне вредности, која се од ње очекивала, ипак морамо бити г. дру Недићу благодарни, што је својом књигом унео живота у књижевни живот наш, и што ће својом субјективношћу можда допринети, да се створи објективност у оцени иовије српске лирике. * Књига г. Недића има прво предговор, коме је наслов »место предговора«, дал>е студију о критичарима новије лирике, и на пвслетку критичке студије о Јакшићу, Змају, Каћанскоме, Костићу, Јови Илијћу и Војиславу. Већ сама ова подела показује, да г. Не-