Стражилово

кодико је критика г. Недића о лирици Змајевој еубјектиБна, колико је она излив најличнијег мишљења г. Љубомира Недића? Требало би ту критику г. Недића превести на француски, иа је нослати Анатолу Франсу, да њоме уништи своје противнике. Да ! Али ја сам заборавио, да би му Жил Леметр одговорио: »Нријател^у! Реците ви госп. Недићу, да, пишући критику, не заборави, да има »општих норама«; јер чим њих заборави, он не пише критику, већ баца на хартију своје најличније мњење, а верујте, слабо ко мари, шта г. Недић, као Недић, мисли о овоме или оном песиику и његовој поезији.« Колико је г. Недић одиста био субјективан, пишући о Змају, сведоче и ове реченице, којима апсолутно нема места у објективној критици: »ова песма . . . јако подсећа па Бран кову песму »Враголије«, само нема оне природне несташности, која Бранку доликује« (стр. 76), па тек ово одиста јединствено место (на стр. 82): »највећи би број песама Змајевих изгубио, ако би им се одузела последња строфа, у којој је главна мисао, или нови обрт, зарад којег оне и јесу ту«. Или н. ир. »одузмите овој песми овај њен рефрен, од ње није остало ништа« (сгр. 85). А ми ћемо на ово рећи: одузмите Змајевој иоезији песме, па вам не ће остати ништа, и Змај не ће бити ништа; и одузмите »Отелу« нети чин, трагедија ће изгубити од "своје вредности.*) После чисто лирских песама прелази г. Недић на сатиричне, па их — но своме обичају — дели (наравно тенденциозно непотпуно) па два дела: на песме, где исмева угледнње на страно и туђе, и где војује за слободоумне идеје. Змај има истина и онаких сатиричних песама, које налазимо у подели г. Недића, али се највећи број не да сузбити у онаки круг сатире Змајеве, које је наш естетски геометричар тако тенденциозно сузио Еуда спадају иесме, у којима се шибају мане друштвене, народне и т. д. ? Куда спадају пригодпе песме политичке? Треба познавати нрилике овостранога Српства, кад су те песме спеване, па да се ода

*) Г. Недић могао би се назвати и естетским аритметичарем, јер код Ј. Илијћа умножава славу ; дели све, нгго му дође под критичарску руку; сабира мане лирике Костићеве (којих нема), а код Змаја одузима стихове, строФе и реФрене, само да докаже, како му је мишљење основано, ма да је песма тек као целина песма.

признање родољубивоме песнику, који је својом лиром помагао другове своје у борби народној, (не партијској). Или су те песме »неискрене«, што их је родољубље- диктовало? После сатиричких песама реч је о хумористичким, које г. Недић држи за слабије, сматрајући то као »природно«. Кад кажемо, да је баш хумор најсјајнија страна дечјих песама Змајевих, за које баш г. Недић има онако бриљантно мишљење, то је —- држимо — доста, да се види, колико тврдња г. Недића стоји, и колико би .била »природна«, када би била основана и истинита. На послетку је реч о дечјим несмама Змајевим. И ми потписујемо мишљење г Недића о овој врсти поезије Змајеве, и жао нам је, што, потписујући то мишљење, потписујемо у исти мах и смртну пресуду, коју је сам госн Недић написао читавој својој сгудији о лирици Змајевој. * После Змаја говори г. Недић о Каћанскоме. Зашто баш о њему, хронологије или чега другог ради — не каже. За Владислава вели г. Недић, да је искрен песник, да пева оно, што му срце осећа; и дели му песме на два дела: на патриотске песме и на љубавне, но ових је — вели — неколико само, и далеко су слабије од патриотских. Сад г. Недић констатује, да српски свет дрнш Змаја за већег песника од Владислава, и то — као и иначе —само због количине песама, (зашто држи онда српски свет Лазаревића за првог приповедача. кад је он написао само осам приповедака ?), и по том покушава да одреди, који је од њих двојице већи, Владислав или Змај. С мишљењем се г. Недића о љубавним песмама Владислављевим слажемо, као што држимо, да у главноме има право и у оцени иатриотских песама »Старога Барда«, и ако би се код тих песама дало приметити, да им по некад недостаје она сила израза, која им је нужна због садржине и тенденције. Песме ће се Владислављеве, а особито патриотске песме његове, увек радо читати, јер су одиста иотекле из чиста срца, прекаљена жарким родољубљем, али већ и због мале количине испеваних песама, у којима несник пева већином једнаке (патриотске) осећаје, Владислав се пе ће моћи мерити са Змајем. Читаоци ће се сетити, како се некада Нем-