Стражилово
29
ци препирали, ко је већи, Гете иди Шилер, и како је Гете тада рекао : »С1е Беи1;8сћеп зоПеп 81 сћ !геиеп, 7Ж&\ во1сће Кег1е ги ћезИгеп, ипс! пјсћ^ <1агићег 8<хеП;еп, \уе1сћег <Јег §гб88еге 8в1«. Тако бисмо исто и ми могли рећи: благо иама, г, Недићу, кад имамо и Змаја и Владислава — али се то упоређивање песпика, и у опште књижевника већ преживело. Од Ге^ебова дела »1л1е ипс! №Огк8 о1" СгоеШе« оцењује се сваки песник по својој алсолутној вредности, без обзира на друге неснике. После Љуиса и Тена мерити песнике, то је одиста анахронизам, и данас не ћете наћи ни једног бољег критичара, да ће учинити ту погрешку, ма да изгледа да г. Недић има друкчије мишљење, кад на 65 стр. каже, како се »у књижевности немачкој колебају критичари, не знајући, ко.јем би од њих (т. ј. Гетеу или Шилеру) дали прво место«. Али је госп. Недић критичарски геометричар, па је хтео — ускос преживелости одмеравања — ипак да одмерава: ко је већи, Змај или Владислав? Једина је несрећа, што он при свем томе, што је пао у ту погрешку, и при свем томе, што је одмеравао, и што држи, да је решио то одиста велеважно питање, којевећи, Змај или Владислав —- ипак га није решио. Или зар је тај тешки проблем решен, када г. Недић каже на стр. 114: »Каћански својим поетским даром ништа не уступа Змају« и на 101 и 122 стр.: »Каћански ни у чем не изостаје иза Змаја, а у многоме га и надмаша«, а овамо на 121 стр. каже, како »Каћански далеко заостаје за Змајем«. Далеко заостајати за неким у свачему, па ипак, при свем том тако не заостајати, да то не заостајање пређе већ у надмашање — како се то слаже, т о ва исгину не разумемо. Па онда на стр. 121 стоји, да
»Змај има више рутине«, а на 122, да »Змај и самом спољном формом, (коју је г. Недић на 71 стр. уздизао), често изостаје иза Каћанскога«. За унутрашњу вредност Змајеве лирике вели г. Недић на 71 стр. »када би се из песама Змајевих покупило све оно, што има у њима лепога и одиста лоетскога, онда би то изнело више, и много више, но што би изнело, када би се покупило из песама Каћанскових«, а овамо на 114 стр. стоји, како »по унутрашњој вредности својих песама Каћански није мањи од Змаја«. Но госп. Недић завршује: »при свем томе (нри чему?) Каћански не ће никад (зар ни после ове студије?) заузети оно место у нашој лирици, које заузима Змај«. Сада бих ја волео да видим, ко би се подухватио, да на основу свега овога рекне: кога држи г. Недић за већега несника, Змаја или Владислава ? Г. Недић изрекао је у своме делу (стр. 35) истину, како »наралеле треба саме собом да се намећу«. Колико се оне »наметале« г. Недићу, то је признао и сам на стр. 36, када је била реч о Јакшићу и Бајрону, а колико му се паралела између Змаја и Владислава »наметала«, види се најбоље из тога, што ни сам г. Недић не зна, кога држи за већег од њих двојице. Апстрахујући све контрадикције, којих је пуна и ова (као и друге) студије г. Недића, и апстрахујући апахронизам с одмеравањем песника, остаје нам мишљење г. Недића, с којим се и ми слажемо, да ће патриотске песме Владислављеве, као огледало родољубиве песничке душе »Старога Барда« дуго сачувати спомен на, несника »Грахов-Лаза«. Бранислав Станојевић ће се)
БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Г. Решетар у коментару на „Горски Вијенац" на стр. 63 вели: „Синтакса је у Горском Вијенцу дабоме и правилна и обична, па и с те стране мало се што има да опази. Свакако је чудно што је ријеч вече једном узета као да је мушкога рода: бадњи вече 2437, а нијесу обичне ни конструкције који му драго десетиња 1724, часне двоје иостах да иостите 861 (мјесто двоје часнијех постахдапо-
стите), залуду се недружина друже 1888. И додатке бројевима иет, шест владика узимље у множини у падежу што иште глагол а у роду којега је именица с којом су здружени: видиш ове иет стотин момчади 111, навртише те иет шест овновах 1398." Из овога се види да г. Решетар мисли да је тако само владика писао, а ја ћу гледати да покажем да није тако него да је и то особина цр-