Стражилово

2

ка, а он је већ у Петрограду заданао самом себи питање, које је остало за њ за увек нерешено: да ли је у истину љубио ту жену или је то све била само „напаст". И никако се није могло узети да се то питање заметло из лакомислености или под утицајем почетка какве нове страсти. За она прва два месеца боравка у Петрограду био је чисто ван себе и тешко ли је обратио пажњу на и једну женскињу, и ако је одмах ступио у пређашње кругове и имао прилике да их много види. У осталом он је врло добро знао, да би одмах, чим би се поново осетио у Т., поново иодлегао њену чудноватом чару, који је као мора притискао своју жртву, не обзирући се ни најмање на питања, која се заметала. Па чак и након пет година био је истог уверења. Само што је након пет година нерадо признавао то себи, а сама успомена на „ту жену" једила га је. Стидео се своје Т-ске године; није чак могао ни да разуме, како је могао имати тако „глупу" страст он, Вељчањинов! Све успомене на ту страст претвориле се за њега у бруку и срамоту; гризао се због тога, а од стида је црвенео и сузе му ударале. Истина је, да се након још неколико година умирио; потрудио се да све то заборави — и скоро да му је и пошло за руком. И гле сад на једаред после девет година, све то тако ненадно и чудновато ускршава пред њим опет иосле ноћашњега гласа о смрти Наталије Васиљевне. У овај пар, седећи на својој постељи, са суморним мислима, које су му се без икаква реда ројиле у глави, осећао је и јасно сазнавао само једно, да је, уз пркос целом ноћашњем „потресајућем утиску", који је учинио тај глас на њега, ипак са свим миран, бар што се тиче њезиие смрти. „Па зар да и не пожалим за њом?" —■ питао је сам себе. У њему у истину не беше више оне пређашње мржње, па је могао беспристраније и праведније судити о њој. По његову мишљењу, које је у осталом већ одавна, за време деветгодишњег растанка, створио себи о њој, била је Наталија Васиљевна једна од најобичнијих провинцијалних дама из „бољег" провинцијалног друштва и — „ко зна, можда тако и јесге, и само ја један сам начинио од ње читаву фантазију ?" У осталом он је увек подозревао, да је то његово мишљење могло бити и погрешно; то му се наметало и сад Па и догађаји су нротивречили ; тај Багаутов је био такођер неколико година с њом у вези и, као што изгледа, такођер „под целим њеним чаром". Багаутов је био млад човек из најбољег петроградског друштва и како је био „човек са свим шупаљ" (рекао би за њ Вељчањинов), то је наравно могао напредовати једино у Нетрограду.

Па ипак је напустио Петроград, то јест најбољи услов за своју каријеру, и иропустио нет година у Т. само зарад те жене! А и вратио се можда у Петроград само за то, што су и њега такођер избацили као „стару непотребну ствар". Изилази дакле да је ипак било у тој жени нешто необично —• дар привлачења, подјармљивања и господарења. А међу тим рекао би човек да није имала ни средсгва за привлачење и подјармљивање: „не би се могло рећи о њој да је баш лепа, него пре можда да је ружна". Кад ју је Вељчањинов упознао, било јој већ двадесет и осам година. Њено не са свим лепо лице могло је по некад да озкиви и да буде пријатно, али очи јој не беху ни мало лепе: некаква сувишна самосталност беше јој у погледу. Била је врло мршава. Умно образовање јој беше врло слабо; разум, који јој се морао признати, умео је да проникне ствар, али беше скоро свагда једностран. Имала је манире провинцијалске светске даме и при том, свакако, много такта; ванредан укус, али нарочито и једино у вештини одевања. Каракт< ра беше одлучиа и заповедцичког; помирити се с њоме због нечег само у пола не беше могу1.е: „или све, или ништа". У непријатним и заплетеним приликама, које би живот донео, понашала се за чудо упорно и неиоколебиво. Великодушна, и скоро свагда упоредо — беспримерно неправедна. Препирати се са том госпођом беше немогуће: двапут два за њу није никад ништа значило. Никад ни у чем није сматрала и признала с бе неправедном и кривом. Сгална и безбројна неверст^а према мужу нису јој ни мало теретила савест. Но упоређењу самога Вељчањинова беше она као „хлнстовскал богородица," која у вишем степену и сама верује да је у ствари богородица; — у вишем степену вероваше и Наталија Васиљевна у сваки свој поступак. Љубавнику је била верна — у осталом само донде, док јој се није досадио. Волела је мучити љубавника, али је радо и награђивала. Беше то страстан, немилостив и чуствен тип. Презирала је разврат, осуђивала га са невероватним огорчењем — а сама беше развратна. Никакви докази не би били у стању уверити је о сопственом разврату. „Она зацело искрено и не зна о том", размишљао је Вељчањинов о њој још у Т. (Опазићемо узгред: суделујући сам у њену разврату). „То је једна од оних жена ■— размишљаше он — које као да су се само за то и родиле, да буду неверне жене. Те женскиње никад не падају као девојке; закоа њихове природе јесте — да се по пгго по то, и бага за то удаду. Муж је први љубавник, али тек после венчања. Нико се вештије и лакше од њих не удаје. Због првог љубавника је