Стражилово
80
жака из науке, кљижевности и живота. „Дело" се првим бројем приказује као часопис, који заслужује озбиљну пажњу књижевне критике а богме и озбиљну потпору српске читалачке публике. — У Беловару излази од нове године „1Јс11:е1Ј8к1 §1а8П1к, сабор18 га ибНе1Ј81-уо 1 зуе рпјаШје рибке ргобује^е". Излази недељно једаред а уређује га и издаје Вјекослав Клемен, равналац-учитељ у Грубишном Пољу. Цена је листу годишње десет круна. У 3 броју има и један прилог ћирилицом штампан и то: Начела старих грчких и римских педагога, пише Стесихор. — Математско-природословни разред југословенске академије знаности и уметности држао је пре две недеље дана седницу, у којој је дописни члан др. Д. Горјановић Крамбергер читао своју расправу: „Геолошки одношаји околице Кућевачке". — Доценат судске медицине на хрватском свенаучишту у Загребу др. А. Лобмајер предаваће о здравственом стању у Хрватској и Славонији на "VIII међународном конгресу за хигијену и демограФију, који ће бити ове године у Будимпешти — Будимпештанска Ееуие <Г Опеп!} ек с!е Ноп^пе почиње у четвртом и наставља и завршује у петом броју ове године у подлиску под натписом Ба Ки881е ш^еИесЂиеНе еп 1898 саоппггавати извештај о умној активности у Русији за прошлу годину, који је изашао почетком ове године у листу Јоигпа1 (1е еЊ. Ре1зегб1зоиг§:. -|- Изишао је „ Просветни Гласиик и , последња свеска за прошлу годину. У њој су штампане између осталог две добре оцене М. Новаковића и Станојевића на Бајаловића „Декције из експерим. Физике", и чланак др. Свет. Радовановића „0 систематском геолошком проучавању земаља и граЏњу детаљ. геолошких карата У прилогу почела је да изилази „ Опка историја за средње ишоле ", од Стев. Ловчевића. -Ј- Из „Правника" посебно је отштампана расправа дра Валтазара Богишића „0 лоложају породии,а, и иаследства у иравној системи". -|- У другом броју „Српскога Сиона" свршена је расправа Д. Руварца „0 читању јеванђеља и алостола у недеље, ло грчком еванђелистару". -}- У српском преводу, а у засебној књизи, изишла је прича Сахер-Мазоха Козак. Превео ју је Душан Т>. Миловановић. -|- У првом броју „Гласа Црногорца" говори се подуже о Шнелеровој књизи „ Државоправни положај Босне и Хери,еговине коју преведе др М. Р. Веснић, а у кратко о другом издању „Руске граматике " проФ. Ј. Илића и о „ Задужбини и Мил. П. Шапчанина, која недавно угледа света у Новом Саду. + у првом броју „ЛЧеиса" отпочеле су излазити радн.о Н. Андрића „Нгуа1;8к1 1Цпгат 1 згрвкуо" и Ћ. III. „Кагак*ег18к1спе сг(;1се 12 (Јје1а 1Ш\'а випдиЦса", а у другом радња др. Ј. Аранце „бге|Зоујесп1 готат 1 рпроухеЉе и НгуаЈа 1
бЛа". О овим радњама проговорићемо коју, када се сврше. — Задарска „1зкга" у првом броју ове године прославља педесетгодишњицу „2оге Ба1та1;т8ке", у којој је у првом броју изашла песма Петра Прерадовића „Зора пуца, биће дана — Турска је влада издала наредбу, да репортери турских и страних листова овима само такве гласе смеју јављати, које им даде царски пресбирб. Репортери, који буду црпали из других извора, морају казати те своје изворе, иначе ће бити изгнани из турске дрзкаве, односно из главнога града Цариграда. БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ — Хрватско земаљско казалиште у Загребу спрема се да инсценује Шекспирова „Коријолана" и „Јулија Цезара". — На концерту земаљског музичког завода у Загребу у прошлу среду певала је Милка Трнина речитатив и арију из опере Лисинскога „Љубав и злоба" и Леонорин речитатив и арију из Бетовнова „Фиделија"; уз то је певала и четир мање песме, једну од Зајца, једну од Грига, једну од Годара и једну од Леонкавала. Том приликом је стари 1(уап; Т(гплк1) спевао славној певачици поздрав, који је изашао у лиску СЉгога у 25 броју. — Мађарска краљевска опера у Будимпешти прославила је у претпрошлу суботу педесетгодишњицу „Владислава Хуњадије", најпозпатије опере покојнога Фрање Еркела. Опера је та први нут била приказана 27 јануара п. р. 1844 а давана је за ових педесет година барем четир стотине пута у Будимпешти. Ч И Т У Љ А
11Ш11 шшшт
У Београду је у нрошли петак, 21 о. м. отишао Богу на истину прослављени српски песник Нојислав Ј. Илијћ. Суђепо му би да се пре времена утаји од нас. Тек му је било тридесет и три године. Сутра дан му је тело спроведено на гробље уз опште учешће најотменијег света у Београду. На спроводу су у славу и опроштај љубљеном покојнику беседили Јанко М. Веселиновић и Сима Ј. Аврамовић код саборне цркве, Риста Одавић пред Великом Школом и Хајм Давичо пред станом Заједнице књижевника и уметника. — Шта је Војислав био и вредио и колико је српско песништво у њему изгубило, не да се рећи овако у уском оквиру ове читуље. Овде се може само рећи, да је био најдаровитији међу млађим песницима српеким и да је за његово дично име везан нов бујан полет у нашем несништву. О његовој појезији иисао је у „Стражилову" године 1886 Милан Савић, а године 1888 Лаза Томановић. Скупљене песме изашле су му у два маха а сад ће Књижевна Задруга издати у збирци целокупан песнички рад Војислављев.
САДРЖАЈ: Војиславу у опроштај. — Песништво: Бесна сиротиња. Вечити муж. — Поука: О прошлости Београда. Уметност: Моје симпатије. — Књижевност: Немци и французи. — Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности. Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цеп .а му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарцици Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.
Издаје књизкарница Луке Јоцића.
Срп. штампарија дра Св. Милетића