Стражилово
73
лује. Она само мрдну усницом а подбрадак јој задрхта; очију ипак није подигла на ода. Иавле Павловић је изгледао блед и руке му дрхтаху — то је јасно опазио Вељчањинов, и ако се свим силама трудио, да не гледа на њ. Имађаше само једну жељу — да гато пре оде одавде. „А за тим, шта и
у чему сам ја крив?" — размишљаше он, „тако је морало да буде". Сиђоше доле, ту се ижљуби с Лизом Марја Сисојевна и тек кад седоше већ у кола, подиже ЈЈиза очи на оца — наједаред пљесиу рукама и врисну; јога један тренутак, и она би се бацила к њему из кола, али коњи у тај мах кренугае.
(Наставиће се)
0 ПРОШЛОСТИ БЕОГРАДА
Историски преглед догађаја од постанка ове вароши до њезина освојења под Турцима 1521 год. Необично повољни географски положај Савина ушћа допушта те човек слободно може закључивати, да је на тој тачци од вајкада било људских насеобина. Први почеци сталне насеобине биће да допиру патраг у она далека времена, кад су Келћани око године 400 пре Христа са северозапада продрли у земље балканскога полуострва. .Тедно њихово племе, Скордишчани заузеше северни део данашње Восне и Србије а и земљиште, на којем је данас Београд. Они су увидели велику вредност те у географском и милитарном погледу тако важне тачке на сутоку Дунава и Саве те су ту начинили прва утврђења. В' АпуШе разлаже име Сингидунум — тако се Београд звао најпре под Келћанима а доциије под Римљанима — из везе Сингида са келћанским „думум" (брежуљак), ма да се последње може извести и из келћанске речи „дин" (тврђава). Свакако је келћанског порекла првобитно име Београда, као што то доказују и друга силна имена. варошП са келћанским призвуцима на дољњем Дунаву. Римљани су задржали име Сингидунум, исто тако и Византинци, но промењено у „Сингидон". Београдски музеј чува римску једну опеку са добро одржаним натписом ГIСБINА 81а1БУКЕ^81УМ.*) Птолемеј спомиње, да межански Сингидунум лежи према сремском Таурунуму (данашњем Земуну). Таурунум, тада пристаниште једном делу истриске флоте, лежи на Теодосијевој табли на три милије од Савина ушћа а на четир милије од Сингидунума; те се мере тако тачно слажу с положајем Бео*) Тај се натлис налази међу осталим натиисима у Момсенову Согриз шзспрјлопит 1а1дпагит.
града и Земуна, да је — као што уверава Каниц — њихова идентичност са Сингидунумом и Таурунумом ван сваке сумње. „Као станиште легије IV ЕЧалпа, ГсЈЈх" — вели мало час споменути писац у својим „Римским студијама но Србији"*) — „био је Београд још у почетку петога века (N08. 1тр.) важна милитарна тачка. Његова тврђава, као што по најновијим својим истраживањима смем узети као извесно, лежала је на највигаој тачци градскога платоа, ко.ја се западно према Дунаву стрмо спушта. То сведочи прво и прво на старим плановима цитаделе јасно изражени основни облик њене крунасте градње, која се на томе месту појављује а у свом дугуљасто-квадратичном опкопу и распореду кула има све карактеристичне особине римских сав^га; сведоче то и силни старински наласци, који се онде у сва времена налазили. На жалост су од фигуралних остатака тек неколико преко Марсиљија, више натписа преко Момсена остали сачувани за потомство; највећи се део пак изгубио у темељима потоњих проширивања те је изгубљен за археологију. И онај пристанишни басен, који је српска посада године 1875 са свим засула, изгледа да је припадао првој римској тврђави. Близина панонскога Сирмијума (Митровица), који су неки императори особито одликовали, а и горњомежанске престонице Виминацијума (Костолац) сметала је развитку цивилне вароши Сингидунума. Да је њен обим при свем том био приличан, доказују старински темељи, који се повлаче од Калимегдана до некадашње Стамбул-капије и до Михајилове улице а на које се наишло кад се крчиле нове улице. Некрополе те угледне колоније пружале се од народнога позоришта па до Конака. У дворигату Конака видео сам *) Г. КапКи, Когшзсће ЗкисИеп ш ЗегМеп. Беч 1892. Свеска Х1Л споменика царске академије наука. Комисија Ф. Темпскога.