Стражилово

227

(трља се по челу) А и ја сам ти сама некако чудна. Мећем резанце у сос, а не видим. Евица (утрчи брзо) Заповедај! Рокса (прекорно). Где си, за Бога? Евица (весело). Ту, тамо, овде, онде .. . свугде. Рокса. А онај човек оде онако. Евица (као пре). Срећан му пут! Рокса. А свет. . . шта ће свет рећи? Нису га ни послужили ! Је л' то српска кућа? Евица (безбрижно). Свет ће рећи: добили су сго хиљада динара па шта их се друго тиче. Рокса (љутито). Да боме! Твој језик лети, лети. Евица. Као птица, као муња (игра весело и певуши „прексипоћ ми драги дође, кроз срце ми стрела прође"). Рокса (крсти се) Боже мој, Боже мој! СЕДАМН АЕСТА II 0 Ј А В А Аца, Зорка и пређашње Зорка. Најновије је то, да господин Аца не ће више да тргује. Евица. Е! Зорка. Хоће од интереса да живи. Евица (пакосно). Дивота! Одмах у зеленаше. Рокса. Наопако. Аца. А не тако... Што мањи иитерес. што мањи. Два до три од сто. Евица. То ћемо да видимо. Рокса. 0 томе ћемо се договарати. Аца. То ће бити како ја хоћу. Евица. Ехе! Рокса. Не, не, сине... како отад каже, онако мора бити. Истина он је стар човек, ал' он никад не ће много да погреши. Евица. И његов је и лоз! Аца. Његов? Рокса. Евица. Аца. Лоз је мој... (љутито) И ако ви тако хоћете, ја идем . .. идем од куће. Рокса (пљесне се). Боже мој, Ацо сине! Евица. Враца, шта ти је! Зорка (тихо Евици). Ја одох кући. (Евица је задржава) Аца (хода љутито). Сви ме грдите. Рокса. Ко те грди ? Аца. Сви ме мрзите. Евица. Ко те мрзи? ОСАМНАЕСТА II 0 Ј А Б А Момак од „беле мачке" и пређашњи Момак. Ствари за младог господина из трговипе од „беле мачке".

Са свим !

Аца. А ја сам казао од „беле руже". Момак. Опростите, тако су нам поручили (вади ствари из кутија, цилиндре, кошуље, машне. Аца брзо проба). ДЕВЕТНАЕСТА ПОЈАВА Момак од „беле руже" и пређашњи Момак. Ствари за госпођу и госпођицу из трговине „беле руже". Евица. Ја сам казала од „беле мачке". Момак. Опростите, тако су нам поручили (вади ствари и даје да избирају). Евица. Ах, дивних рукавица! Аца (огледа се с цилиндром) Купи одмах! (Евица и Зорка шапућу и разгледају ствари) Рокса. Јао, јао, јао! Иогледајте ово лице за хаљину. Дивно ... Баш је дивно. Аца. Узми цео комад. Рокса (момку) А с вама се тек треба погађати, ви кажете дванаст динара а после дате за шест. Аца (црекорно) Мајка, зар и сад још да се иогађаш ? Плати колико иште. ДВАДЕСЕТА 110ЈАВА Макса и пређашњи Макса (зачуђено гледа око себе и по свима). А шта ли ови ово раде? Да л' бегае ово она моја мирнакућа? (гласно и љутито) Шта је то овде?... а? Аца. Ето видиш, купујемо, Евица. Спремамо се за госпоштину. (Зорци) Пази ово. (показује ствари и шаиућу) Рокса (гледа шамије). Модимо се! Макса (љутито). Пази, иази ... Ова је баба најлуђа. (окрене се и гледа вергле) А гле ово .. . ово је . . . онај дрекавац .. . Шта ће то овде? Аца (гледа у огледалу). Ак' оћега, свирај. То је бар лако, само окрећи. Макса (неирестано загледа и врти главом). Да не знам да је моја кућа, не бих веровао, да сам ја овде . .. ДВАДЕСЕТПРВА П0 Ј А В А Верглаш и пређашњи Верглаш (кагаље и клања се). Ево сам ! Аца (брзо га погледи). А, ти си .. . Отац, дај му сто динара. Макса. Шта! ? Аца (као и пре). Дај му . .. до довече вратићу ти одмах. Макса (пљесне се рукама). Та овај је луд (љутито Аци) А је л' ти ? . . *