Стражилово

228

Д В А Д Е С Е Т Д Р У Г А П 0 Ј А В А Мита и иређашњи Мита. Сие сам свршио. За оно друго, кажу, не кошта ништа. Аца. Које друго? Мита. Оно што сте за мене написали. Евица. На зар си и то дао? Аца. Их! Мита. Иа они кажу и то треба и кажу изићи ће џабе у новинама. Аца (раннодушно). Та ске једно Богаташима се све опрашта. Макса (љутито Аци). А је л' ти море?,-... Д В А Д Е С Е Т Т Р Е ћ А II 0 Ј А В А Марко и пређашњи Марко (иза кулиса). Овде, на ова врата. (врата се отварају а на прагу стоји амалин, натоварен с кож.ама) Марко. Хоћу л' тамо? Рокса. | Евица. Шта је то?... Коже! Зорка. ) Макса (трља се по очима), Да л' ја видим, али је то нешто опако. Аца. То је мој први покушај с трговином. Евица (прсне у смех). И последње лутке изиграше! Рокса (крсти се). Боже, боже... шта чини ово дете ? Марко. Хоће ли тамо, ил' овамо. .. Гле Максе! Макса. Чекај, брате, чекај, (Аци) Је л', ти . . . шта је све ово? Аца. Први покушај за трговину. Макса (подсмева се). За трговину. А где су ти паре, на пример? Аца (глади се цилиндром). У каси Народне Банке. Макса. Ама теби на пример .. . камо теби ? Аца (удари се по џепу). Ево! Рокса. 1 • . Гу Је лоз! Евица. I

Макса (љутито, вади новине и чита). На осмоМ вучењу обвезница лутријског зајма добила је серија 568 број. 15 сто хиљада динара. Аца (удари се но џепу). А то је овде. Рокса. ] гп . 1о 1е наш лоз. Евица. ) Макса (свечаио и љутито). А то је дувански. Рокса. | Евица. 111 та ? ! Зорка. Ј Аца (брзо). То није истина (брзо вади лоз и загледа) Дувански. (нагло) Не ваљају те новине. .. Камо оне моје? (тражи по соби). Макса (пакосно) Јес не ваљају. Гледао сам и у званичним новинама и у канцеларији и свуда. Рокса. II а сад? Макса. Шта сад ... Ништа! Евица. А куће, балови, хаљине? (покрије рукама очи) Боже мој! (Зорка је грли) Аца. Их ... оде, оде . .. и цилиндар, и цвикер и рукавице и.. све оде, а сад ће цео свет да зна за покор. Одмах идем у редакцију. Верглаш. А ја? Аца (очајно). Носи! Верглаш (гунђа и носи вергле). Кад ја продајем на вересију. Момак (од „беле руже" спрема ствари). Је л' по вољи што ? Аца (као пре). Носи! (момак оде) Момак (од „беле мачке" исто Евици) Је л, по вољи што? Евица (очајно) Носи! (момак оде) Марко. А сад ја, онако рећи, шта ћу с кожама ? Макса. Спусти ту, па 'оди да се разговарамо. После ћемо их заједно продавати. Марко. Та већ, онако рећи, и куда ћу их сад, а већ доиео сам ти од твог кума нешто мало пара, што ти враћа, на велим, нисам ни празне руке дошао. (А.палип спушта коже) Завеса пада

ВЕЧИТИ МУЖ ПРИПОВЕТКА Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ ПРЕВЕО МИЛИВОЈ МАКСИМОВИ1. (Наставак) XV Разрачунали се — Да, слабе сте среће! — излану се и нехотице — Јесте ли видели? Јесте ли видели? —• при- Вељчањинов. Не би му то рекао био, да га није скочи Павле Павловић Вељчањинову, чим изиде онолико мучио и љутио све јачи бол у грудима. младић. Павле Павловић се трже, као да се ожегао.