Стражилово

286

пре него гато је прешао на опис тога боја, казује нам свршетак његов, јер први стихови ове песме јесу намењени Скопљак-паши као подсет једно на погажену дату реч Карабегу (Карађорђу) Испод Шапца виш' Добраве р'јеке Ио крвавом мишарскоме боју И по вашем дочамљењу крајњем (иоследњи стих у немачком преводу гласи : 1Јш1 пасМет 1т Е1еп(1 јћг ^еесћтасћМ): да не ће на њ »ни поумит', камо л' дићи руку« »•\уег<1еп п!е.. . . тсМ етта1 1111 бет! (Ие 11ап(1 егћећеп), а друго на бој раснички, у ком је Скопљак-паша настрадао. Подсетивгаи га тако, меће му у уста ове речи: На што старе да злиједим ране, Да бих чије, него исте своје? Ал' истине отказат' се нећу, Да сам бјежећ' и врат сломит' прег'о, А тек сужњем за небити Србу; Јер да итко судио б' ме Црни, 11а тко знаде, би л' ме поштедио., Там' за више Петронија Шише Свог' питајте, ои то знаде боље, И његови јуначни хајдуци, Сви ускоци од Мораче крвне, Херцеговци и Бошњаци храбри, Та по избор од мојијех жешћи. (\\ г агит аи!' (1епп куввеп аће ЛУипЛеи? \\' агеп'8 1гет(1е, §и1;! с1осћ гаеЈие еј^иеп! Оеппоећ "№111 с!ег \Уаћгће11 (.геи ђекеппеп, 1 )а88 1сћ Ноћ, иис1 ћећег ит§екоттеп А1а 111 бегБеп Нап<1 §е&11еп луаге; Шсћ1;е1;е ппећ етег, луаг'8 с1ег 2егпу, ТЈп(1 \уег лте188 <1епп, оБ ег П11сћ уег8сћопе(; ? Еиегп Рећчтуе 8с]п8сћо 1га§ - е1 1Јт <1а8 ДУеЈк-е! ГЛекег луе188 е8 ће88ег, Ег ипс! 8е1пе НеИеп уоп Нај(1икеп, 1Не ТЈакокеп ватШсћ аиз Мога1;8сћа, Аиз (1ег Вовпа ипс! Негге^оута, 1Ме ^елуаћћ ип(1 1;ар1гег а1» сИе Метеп.) Ово је као увод у песму, а сада описује бој. Ми.чога Обреновић био је с пет тисућа момака на Златибору, када чу: да се Скопљакпагаа упутио да прегази »Шанца«, оде у Чачак, разбије Карађорђа и преда Шумадију султану. Сазва одмах главаре на договор. Саопгативгаи им глас, главари Попроћуте док дух над чувствима Власт иредузме, стишају се срца, Иак памећу да сазори воља;

Док отрже ИГишо Петроније, Поглаваре тисуће јунака: „На Шанац нам и најзад ће доћи, Ту их шчекат' и одупријет' се Мораћемо да би како било; Него најпре прокушајмо 'вако, ђе напријед довребат' их згодио У планини, ол' потоку какву, Пак да ако за руком нам пође, Те нам Турци шанца и не виде, К'о миоги их ни дом ако бог да. К том имамо све што нам је нужно, А ја знадем, ђе их дочекати." (А11е 8сћ\\'е1ЈЈ'еп, 1)18 с1ег Сге181; с1ег 8111110 МасћН^ \\ г аг(1, сПе Негиеп ги1п§ 8сћ1и§еп, Нпс! Лег "УУШе с1игсћ УегпипД ^егеће1;: ЕпННсћ зргасћ с1ег Ре1;гошје 8с1п8сћо, \Уе1сћег Наир1,тапп \таг уоп ^аивепс! НеМеп: „Коппеп аисћ ш 1еШ гиг Всћапге коттеп, ЛУо луп - јћпеп л\ г 1с1ег81;ећеп тшвеп, 8е1 <1ег Аи8§ап§ лт1е ег 1ттег луоПе; Росћ уегзисћеп л^п- уогћег ег81; 1)1е8е8: Сгећп л*1г Уог№аг1;8 ит 81е ги ћекивсћеп, 8е1 '8 1П1 Вег^луаМ, 8в1 'а 111 еп1ег Тћа18сћ1иећ(;, 1Јпс1 1сћ ћоИ', е8 луи-с ! ипа луоћ! дећп^еп, Иава 81е п1сћ1; елпта1 сНе бсћапге већеп, ЛЛ^Ге, 80 СгоИ луП1, У1е1е п1сћ1; Ше НеппаШ; Наћеп а11е8, л^аз Наги уоппоЉеп, ТЈпс! 1сћ луе188 8сћоп, луо луп - 81е ће1ашсћеп".) На Петронијев предлог сви пристану, те пођу са четири топа: напред је ишао Шигао, да сакрије по гауми другатво; Милога је био пред негаацима и топовима. План је био готов: Коњици ће излетјети најпре Према Турцима чаракнут' се ш њима, Пак узмичућ' свест' их у засједу, И плотуном када тони рикну, Ви низ горе с обе стране слож'те, Једа среће тер их раскрхамо. (Та88е с1атт уогап сће КеНег аргеп^еп, М|1 с1ет Еетс1 <1а8 Р1апке1п г /л ће§Ч1теп ћоске л\'е1сћеш1 81е 211111 НнЦегћаће, "УУепп Напп 1'1т1еп шм! Капопеп кпаћеп, Сггеће1; Нп - 81е ап аи!' ће1(1еп Е1апкеп, 1Јпс1 но §1иск1 ;'8 У1е11е1сћ(;, с1а88 луи- 81е всћк^еп.] И место бегае изабрано »у Расници лиепоме селцу«. Сада је требало план поступнс извргаивати, али Милога Прегрешио чреза дужност своју Пазит' војску, пјешца и параду, Да у време силе употреби, Већ истаче с' према Турц'ма ирви