Стражилово

287

Како их је оч'ма угледао, На свом ђоги близобесцјеаоме, Кубурама поздравјет' их својим. (раИе зелпег РвГсћ1;еп 1пег Уег^евзеп. Вс1 <1ез Неегев Еппе /л\ \уе1сћеп, Веввеп КгаЛ хи гес^ег .2еИ; ап 1>гаисћсп; 8ргеп§1е уог с!ег Егк(;с §'е§'еп Тигкеи, \У 1 с ег 81е пиг \гаћг§'епоттеп 1тНе, Аи1 сТет 8с1итте1, (1ет ипвсћЈМжћагеп, Мл); с!еп 8аскр18(;о1еи 81е Бе§ги88еи<1.) Топови ио том запуцаше, а коњица »раступи се српска, к ребрим пошла чекат' доражења, непријатељ кад отргне бјежат'« (2о§еп 81оћ <]је Веј(;ег аи!' сПе 8еЈ1еп, — Бог1еп %\х 1ое§ап81Ј§'ен (Ие Касћ8сћ1асћ1;, — \У"епп с1ег Ре1п<1 211 \уапкеп ап^еГап^еп) Ев' сад Турчин ка' и киша бљухне У долину, ђено и ваљаше .. . Да одахне и чадоре распе Зар крваву док попију кахву, И самртну лулу отпурњају . . . Пак халакну сложно-устрашени На параду, што је у очима, Сву на душак тек покупусјети; Спан'де види седмог неба свече! (\У1е ет Ке§еп§ивв, зо 8(;гот(;еи Тпгкеп 1п с1ав Тћа! ћегаћ, ^о шап н!е \уип,чсћ1е, Кашеп, аи&и8сћ1а§еп ћп-е 2еће, 1ћгеп ћ1и(;1§еп Кабе ии ћппкеп, ТЈп<1 сће Тосћбр&ће ги уегнсћтаисћеп. 1)Ј с 8 §'е8сћећеп, гићеп 81е Ии - НаНа Жасћ (1ег Егоп(;е, сће 81е уог 81сћ ааћеи, 81е тћ ејпет Наисће 211 уегп1сћ1еп.) Т оиови а и пушке не престаше пуцати, »хати се сташе комешати, а иреметат' душман и барјаци« (ТигИвсће Неп§81е геппеп ћЈп шк! тое<1ег — 7 ј и с1ет Вос1еп 81пкеп ВеЈшГ ип<1 Каћпеп), паше узалуд впчу: давран, вурун! (ћаћ 1е1, 8сћ1а§'е1!), Сипље огањ и са свијех страна Смрт косином зајмила их с реда, Јауци су, урнебес је, дрека, Док већ гибнут' газијам' догрози, Скок изгубе ка'но плахе срне, Узмуте се равно жеравима Пак Сулејман опучје им први Издирати јеш о мање штете г С тевабијом једва утекао А војинство куда који мог'о, Све л' их мање од стижених ушло. (Ееиег <1пп§(; аиГ 81е уоп аћеп беНеп, То(1е8 8еп8е та,ћ(; 81е пасћ (1ег Кс1ће;

8сћгескћсће8 бећеи] иш1 ЈаттегИпе! В18 сће ТигкепћсМеп, ваИ с!ев 8гакепв, \\ Г Ге е1П Гигсћ^ат Кећ <1еп 8ргид$ уег1огеп, 1Јп(1 \У1е Кгап1сће 81сћ 1т 2и§ усг\\чгг(сп. Восћ 8и1ејтап \\'аг <1ег Ега!,' 1111 ЛУсдсћсп, 1Јт пп(; тпк1сгт 8сћа<1еп 8шћ ги геИеп; Каит епЉат тћ Ипи посћ аеЈп Сге1'о1^е; 8ете Ке1(ег Ноћп пасћ аПеп 8ећеп Восћ. (ће теј,ч1еп \\ г иг(1еп ет§ећо1е(;.) Шишо је за овима јурио, док хтеде, па се онда врати, али са две стотиие друга мање. Пљачке не делише, .јер Шишо рече, да сваки задржи што уграби. — Тако Милош освети разбиће свога брата Милана, кога су »недавно ирије на увачкоме дугачкоме мосту« (Кигг уогћег .. аи!" сЈез Миавев П\уах 1ап§ег Вгиске) нанали били изненада Турци. — Ово шест сгихова завршују песму : Милош јавја благоразумије 11 сврсебност и сучастје среће, Шта л' обећа још некада Српству Притајеним достојанством својим, Оправда л' се млогопоуфању Посљедствена разјашњују дјела. (Мћовсћ ге^е, с!а88 ег §е18Ље8оппеп Оигсћ Еп(;8сћ1о88епћећ (1а8 Сг1иск §ећаппе(;. \Уа8 ег посћ уегаргасћ с1ет 8егћепуо1ке 1п с1ег 1;1е±' Нпп ет§ерћапи1;еп \Упгс1е, 1Јп(1 оћ ег сће Но&еш1еп ће1песћ§ - 1: Вав ћелуе18еп 8е1пе 1егпсгп Тћа1еп. Ово су дакле те три песме, што их Гер?ард преведе. Оппшрније их испричах и ноједина места исписах из више разлога: једно да се види, како је Герхард готово стих ио стих, реч по реч, преводио, друго да се још јаче истакне његов језик, те да се утврди, да није оно, што Павловић наводи (на стр. 39, нан. 1), криво неразумевању »Србијанке«, и треће, да читаоци имају дајбуди одломке, ма и краће, са нреводом, те да колико толико упознају Симии начин излагања у овом спеву, који се надмеће у истинитости факата с правом историјом. Кад је већ реч о Герхарду, његову иреводу Србијанке и пародних песама, као и о Симину иомагању у овом послу, није на одмет, ако иснишем и напомене Вукове о том преводу; оне нам још боље дају доказа, колико је Вук ценио Симино познавање народне нојесије. — Хотећи нам показати, како је потребно добро иознавање народне песме да се разликује добра од рђаве, те да се може издво-