Стражилово

354

С У Д Б И Н А

(т. шторм)

ој Је негда поклонио Своју прву љубав праву, А она је одбацила И предала забораву.

С њим је дошла из туђине Мома блага, дивна, мила, Што је њега само хтела И срце му поклопила.

И док искре од љубави Он јој не хте да удели : Страдала је она за њ'га, И дала му живот цели.

с. д. м.

БОРИС ГОДУНОВ

ДРАМА У П Е НАПИСАО А. С. С РУСКОГ ПРЕВЕО ТРЕћИ ЧИН ПРВА ИОЈАВА Краков. - У кући Вишњевецкога Псевдо-Димитрије, узуриатор и патер Черњиковски Узјјраатор Не, оче, нема више тешкоћа! Ја дух нознајем народа свога: У вери му је стална побожност; Свет му је пример његова цара. А према сваком има стрпљења. Јамчим ти, да још пре две године Сав народ мој и источна црква Власт намесника Петрова штују. Латер Нек ти помогне свети Игњатије, Када наступе времена друга! Међу тим чувај, о царевићу, У души семе божје милости; Пред оглашеним светом каткада Иретварати се дужност нам вели: Људи ти суде — речи и дела ; А намере ти само Бог види. Унуриагор Амин! Ко је то тамо? (Ула8и слуга) Кажи да примам! (Врата се отварају, улази гомила Руса и Пољака) Из Кракова се крећемо сутра. Ја ћу до тебе, Мњишек, у Самбор, Бићу три дана. Знам врло добро, У твоме дворцу како се гости И све блиста раскошним сјајем,

Т Ч И Н О В А ПУШКИН А ПИС1РЕВИ1 Па домаћицу имадеш младу. Надам се, да ћу видети тамо Дивну Марину. А вас, другови, Руси, Пољаци, што сге се дигли На општег врага, нашег крвника Синци словенски, повешћу скоро У бој жељени противу врага; Ал' видим међ вама и нових лица. Гаврила Пушкин Дођоше да од милости твоје Замоле мача и да ти служе. Узураатор 0, с драге воље, ходите, децо! А ко је, кажи, Пушкине, овај Лепушкаст младић ? Пушкин То је кнез Курпски. Узуриатор (Курпском) Познато име. Неси л' ти рођак Казанском оном славном јунаку? Кураски Ја сам син његов. Узуриатор Да л' он још живи? Куриски Умро је. Узуриатор Велик ум! Муж од битке и света! Ал' од онога доба, како је Усто да свети увређену част И с Пољацима на стари град Олгин Напао, од тад слава му преста.