Стражилово

355

Курпски Остатак живота отац проведе У Волхинији — својим добрима, Што му их даде Батори за тим. У самоћи је мирно тражио У наукама, само утехе. Ал' му то беше утеха слаба: Често се сећо своје младости И оне земље, где је провео Са том је мишљу и у гроб лего. Узуриатор Несрећан јунак! Како је јарко Синуо почетак бурног му жића! Ал' се радујем, дични витеже, Што му се мири син с отаџбином; Грехе очева не спомињите! Мир пепелу им! Дај руку, Курпски!. . Није ли дивно? Син Курпског води На престо; кога? — Иванова сина!.. Све је за мене: судба и људи. А ко си ти ? Пољак Собањски Собањски гаљахтић. Узураатор Част ти и слава, чедо слободе! Трећину плате напред му дајте! А ко су ови? К'о да познајем Одело нагае. Та то су нагаи! Хругичов (клањајући се) Јест, господару, ти си нам отад! А ми смо твоји робови верни. Из Москве ми смо к теби прибегли, За тебе, даре, гинут' смо вољни, Нагаа телеса степениде ти, До царског трона да можега доћи! Узураатор 0, страдалници, држ'те сте мугаки! Ја да се само докопам Моске, Борис ће за све платити онда. Ко си ти? Карела Ја сам козак са Дона; Атамани ме к теби послаше, Дољње и горње чете козачке, Да видим светло царско ти лице II да т' у њихно име поздравим. Узуриатор Познајем Донце и нисам сумњо Да ћу видети њине заставе У редовима својим. Хвала им! Знамо ми да су козаци данас Стегањени јако и да их гоне;

Ал' ако нам само Вог помогне, На трон отаца да се попнемо, Нага верни Дон ће слободан бити. Појета (долази клањајући се и дотиче се одеће Димитријеве.) Велики принче, дични царевићу! Узуриатор А гата ти желига? Појета (пружа му артију) Прим'те усрдно, Овај плод јадни срдачног труда! Узуриатор Шта видим?! Нека латинска песма! Мача и лире свети је савез: Један их ловор уједно краси. Рођен сам истина под небом ноћним, Ал' глас латинске музе нознајем И цвеће с Парнаса волим и љубим. У дар пророчки песников верујем. Није залуд у њиним грудма Одугаевљење пламеног срца: Благословен ће бити мој покрет, Песник га напред већ прославио! Пристуни, драги! За спомен, ево, Од мене узми овај дар мали! (Даје му ирстен) А када са мном судбина реши И када узмем круну предака, Надам се да ћу и онет чути Твој глас песнички и химне таке: Мша §1опат согопа! §'1опас|ие пгават ... II тако, браћо, до сутра — с Богом! Д Р У Г А 11 0 Ј А В А Замак војводе Мњишка у Самбору. — Парадна соба Маринина Марина, Русја јој помаже при облачењу. Слушкиње Марина (пред огледалом) Но, јеси л' готова? Жури се мало! Русја Извол'те најпре, изберте само Избором тегаким шта ћете на се: Бисерну врпцу, ил' полумесец Ваш од смарагда? Марина Дај ми мој венац од дијаманта! Русја Прекрасно! Знате л', имали сте га, Кад сте овамо догали у дворац? Ви сте на балу к'о сунце сјали: Уздихали су за вама мугаки, Лепотице су само гааптале . . . *