Стражилово

356

Онда вас, веле, први пут видео Млади Хоткјевић, што се убио. Ирава је —■ веле — истина, да вас Ко само види, тај се заљуби. Марина Дед се пожури! Русја Одмах! Ваш отац Нада се вама данас задело. Ни царевић вас не виде залуд —■ Потреса није затајит' мого, И он је ра^ен: тако и треба Иоразити га одлучно само. Заљубио се, истина права: Већ месец дана из Кракова је, За војну и за московски престо Не мари више, него пирује; Руси се љуте, Пољаци с' једе. Ах, Боже! Хоћу л' дочекати дан, Да вас царевић као царицу Московску собом поведе тамо? Не ћете ваљда оставит' мене? Марина И мислиш, ја ћу бити царица?! Русја Да ко ће? Ко се још сме лепотом Мерити овде с мојом госпојом? Кућа Мњишкових ником ни у чем Нити уступа нит' је уступала; Дух им је чувен свуд на далеко ... Срећан је, ког ви погледа свога Удостојите, ко вашег срца Љубав присвоји; та ко би био Други нег' краљ наш ил' дофен млади Не само убоги царевић ваш, Вог га зна ко је, Бог зна од куд је! Марина Цео свет зна га, да је син царски Русја А прошле зиме целе је био Код Вишњевецког слуга. Марина. Крио се. Русја Мож' бити. Ал' ви знате ли само, ПГта по народу о њему гуде? Да је он звонар у Москви био, Да је већ познат као скитница По свој општини својој и граду. Марина Какве глупости!

Русја Ја не верујем; Само то кажем да треба увек Своју судбину да благосиља, Кад га од других више љубите! Слушкиња (долази журно) Већ су се гости сви искупили. Марина Видиш ли: ти би до зоре тако Брбљала саме глупе лудор'је, А. ја се не бих обукла никад .... Русја Овога часка све је готово! (Слушкиње се журе) Марина (за себе) Читаву тајпу морам дознати. ТРЕћА ПОЈАВА Ред осветљених соба. Свирка Вишњевецка и Мњишек Мњишек Он се с Марином само забавља, Она једина занима њега. То ми је нешто на свадбу налик. Но кажи, јеси л' икад мислио Да ће кћи моја царица бити?! Вишњевецки Чудо заиста! — А мишљаше л' ти, Да ће мој слуга сести на престо Московскиј? Мњишек А тек каква ј' Марина?! Само јој шапнух: но, пази сада, Да не упустиш тог Димитрија!. .. . И већ је пао у њене замке! (Музика свира полонезу. — Узурт/атор иде с. Марином као први пар) Марина (тихо Димитрију) У једапаест часова сутра На вече бићу у шеталишту Међу липама поред фонтене. (Раставе се. — Други пар) Кавалир Шта Димитрије налази код ње? Дама Како ? Та она врло је лепа. Кавалир Баш као каква мраморна иимфа: Очи, уста — мртво без осмеха!.. (Нов пар)