Стражилово

398

казала Земљи на крају 1845 године. То је изненадило све астрономе. Међу тим зна се, да се комете делиле већ више пута. Па и године 1889 једна, пета по реду. Кад се године 1852 иста комета појавила, опазише, да се одељени делови разишли: били , су девет пута даље но пре шест и по година, и да су ти делови са свим другога изгледа. Бјелина комета је од оних, што се враћа к сунцу сваких шест година и седам месеци; требало је дакле, да се показала и доцније до 1872 године трипут, али она се не јави, астрономи ју тражаху по небу, али као да је нестаде без трага. Знају астрономи пут њен али њу нигде у том путу не могоше наћи и не нађоше је још до данас. Па где се изгуби? Шта би од ње? Силне звезде падалице у ноћи на 27 новембар 1872 решише загонетку и одговорише на стављено питање. Те ноћи падаху звезде баш са онога места на небу, где је требало да се она појави и са Земљом и опет судари. Астрономи са професором ККпкег1иев-ом на челу за сигурно рекоше, да су звезде падалице баш рушевине Бјелиие комете и да је Земља опе ноћи прошла кроз те рушевине. Прошла је и остала здрава и читава, а уз то су њени становници тако величанствени призор посматрали, који су створиле тако до милијон звезда падалица. Још једанпут до сад осу се небо звездама - падалица-

ма истима; то је било са 27 на 28 новембра 1885 године. И код нас се лепо видело. Само је сада много мање звезда падало но године 1872. По рачуну биће таки диван призор и око 25 новембра 1898; нонавља се дакле сваких тринаест година и свакојако ће сваки пут све мање звезда падати. Ето, како прође она комета, што године 1832 онолики страх зададе питомим становницима Земље: Земљи је претила, на Земљу је јуришала да ју разруши, а оно се она разрушила у милијоне звезда, које се крећу небом баш истом стазом, истина мало широм, куда се кретала и мати им комета. Сваке године падају ове звезде више или мање око 27 новембра и зову се као звезде падалице Бјелиде по Бјели или Андромедиде, јер долазе из групе звезда под именом Андромеда; но много их пада тек у перијодама од 13 година. Године 1861 јунија 30 у јутру опет је комета једна наишла на Земљу, како то рачун каже, но тада није било звезда падалица, и скоро да се не би баш ништа ни приметило, да се није у Енглеској јавила нека са свим необична слаба светлост, која је налик била, на северну светлост. Астрономи доказују, да је наша Земља и године 1819 прошла кроз реп комете једне, те би тако до данас само у овоме столећу било три судара. И опет је земља остала читава! Ако је ко страдао, страдала је комета.

(Наставиће се)

ВЛАДИМИР К0Р0ЛЕНК0

ОД А. СИРКИНА (Свршетак)

Королеико је раг ехсеИепсе песник народног покрета и нових струја, које почињу да се јављају у нижим слојевима рускога народа, на с тога се човек не треба да чуди, што два силна покрета, који у Русији све то више узимају маха, наиме исељавање, које је постало неизлечива болест, и религијозно врење, које се изопачава у најзаковапије сектирство, у скицама и причама Короленковим играју баш доста знатну улогу. У исто време наиме, кад у западним европским државама велике масе људи остављају сваке године своју отаџбину па у Америци траже нова завичаја, бива у Русији силна емиграција на Ис.ток, у Сибир, централну Азију,

Транскаспију и остале азиске крајеве руске, емиграција, која и по својој интензивности и због својих димензија битно подсећа на европско исељавање у Америку. Покрет тај бива подрањиван незадовољством и злом вољом руског ратарског и радничког сталежа и непрестано расте. Садашњост руском сељаку изгледа тако тешка и без наде, да он, у колико се у апатичну миру и самопрегору без борбе не пода својој судбини, погледа у друге земље, где му фантазија рише светлију будућност и сношљивије прилике. С правом су са те појаве забринути у руским владиним круговима, јер та појава доказује, да се народна снага буди, да у ње