Стражилово

428

Хоћу и то да споменем, како би могла Земља и онамо отићи, откуд је и дошла. Сунде има иосла са свима небесним телима: оно је господар над свима; снага му је велика. Оно приклачи свако и доиста узимају, да падају у њега ситнија тела. Кад тих нестане, доћи ће ред и на веће и на велике. Све би се дакле вратило натраг и шта би после било? Да не би сунце нарасло, да се не би можда прегрејало и расплинило до оне величине, какво је некад било, пре но што отпадоше од њега планете? Да не би се можда наново одељивале планете од њега а од планета месеци, разуме се све потпуно друкчије по што је данас? Могли бисмо се и даље питати, но одговора дати не бисмо могли. Сав одговор мора се свести на три речи: Вог свети зна! Старо је веровање о тици фениксу, које је у нрвој линији астрономског значења и рећи ће, да се све понавља и да ће бити ма кад оно, што се данас збива. Тећ' ће вода куд је текла! Још да видимо укратко само, чиме ће се упропастити органски живот на Земљи пре сунчеве смрти ? Како данас ствари стоје, веле једни: Земља ће

свој органски живот сама уништити и то водом. Доказано је, да се сухо непрестано снушта и да вода све више земљине површине покрива: дошао би и опет потоп и утопили бисмо се и подавили бисмо се и ми и животиње, и дрвље и камење. Дуго би врло било, ако бих доказивао, кад би могао доћи нови нотоп; наводим, да геологија и рачуни један с другим кчжу, е је од данас четири милијона година доста, да сухога нестане. Тешимо се дакле, да се ми подавити не ћемо ! Али не ће се ни наши далеки потомци подавити, веле други. Умреће они или од жеђи, јер на Земљи воде нестаје; помреће неки и због тога, што и атмосфере нестаје а особито кисеоника, који нам је јако потребан. И ту се да рачунати и ту се да доказивати, али махнимо се овде тога. Примите од мене, да ће тим путем органски живот на земљи пропасти најраније за десет милијона годииа. Дотле ми пак били здрави и весели !*) *) При изради сам се служио међу осталима и Фламаријоном. Стеван Милованов

ПИСМО ВУМ СТЕФ. КАРАРЋА ИГЊАТУ К. СОПРОНУ

Када сам оно у »Јавору« објавио Вуково писмо на Васу Васиљевића (који је године 1816 с доктором Д Фрушићем и Вуком из Земуна отишао у походе архимандриту Мушицком у Шишатовац. и »ту се бавили два дана, у којима бјеше вијећање о облицима писмена ђ, ј, љ и ««), наговијестио сам, да је том приликом стигло писмо од њега и на Сопрона. А то писмо гласи овако: У Бечу 16/28 Јануарија 1864. Љубазни и иоштовани Госиодине! Хоћемо ли почети пгго штампати као што смо се љетос разговарали ? Ако сте на ријечи ја велим да почнемо Српскијем народнијем приповијеткама. Ви ћете ваљда имати један ексемплар из кога ћете шгампати, а Ја бих Вам послао још двије приповијетке које прије нијесу штампате да би била књига повећа, да не би нико могао рећи да је књига скупа за једну форинту. У исто вријеме могли бисте штампати и једну књигу око 20 табака велику нашијех народнијех ијесама које је скупио у Херцеговини Вук Врчевић

аустријски конзуларни агент у Требињу и које досад нигда нијесу штампане; па кад би ово било готово, онда бисмо почели ново и много умножено издање народнијех пјесама. За штампање овијех ствари добро би било кад бисте Ви набавили та иста слова којима су приповијетке штампане и која мислим да се у типографији зову Иеше С1сего, а књиге бисмо све дијелили на пола као што смо љетос ту уговарали. А од сваке књиге ваљало би наштампати најмање 2000 ексемплара, јер ове књиге нигда неће остарити. Ако Ви на ово пристајете као што сте ми љетос ту казали јавите ми одмах" да Вам пошаљем и ове пјесме Врчевићеве; ако ли не пристајете молим Вас да бисте ми опет јавили одмах да гледам шта ћу даље радити. Ја се надам да бисмо овога љета могли штамиати и једну књигу обичаја народа нашега. Очекујући од Вас одговора и љубазно Вас поздрављајући остајем Ваш поштоватељ Вук Стеф. Кароџић.