Стражилово

430

„Чекат' ваља љуте Арнауте, „И отети десет мазга блага, „Или листом ође изгинути." Поградигае тврде мете|)изе: Сједе Вукша у метериз први, А у други сједе Жеравица, Мијат сједе у метериз трећи. Кад пондиљак јутро освануло, Ручко доба показа им сунце, Чу се јека уз Пролог планину. Говоријо Вукша арамбаша: „Браћо моја и дружино драга! „Ето нами Усе Арапина; „Браћо моја, држ'те се јуначки, „Сваки гледај који кога море, „Ја ћу главом Усу Арапина. „Па кад дуге пушке изметнете, „Тад за мале пупнсе приватите, „А кад мале пушке истурите, „За оштро се гвожђе приватите, „Међу Турке јуриш учините, „Све с'јеците, никог не пуштајте; „Нека види Виде и Мијате, „1Пто-'е јунак Вукша арамбаша, „ Какво ли је друштво саставијо." Говоријо Виде Жеравица; „Браћо моја и дружино моја! „Штогод чини Вукша арамбаша, „И ми ћемо тако учинити. „Мила браћо, образ освјетљајте!" Ал' говори Мијат арамбаша, „Браћо моја, држ'те се јуначки! „Па кад дођу љути Арнаути, „Удри сваки који кога море, „Ја ћу главом Усу Арапина. „Послушајте, моја браћо мила! „Кад ви дуге пушке изметнете, „Опет дуге пушке напуните; „Иа кад другу ватру оборите, „Опет дуге.пушке напуните, „Пак и трећу ватру оборите; „Нама' дуге пушке напуните. „Еад четврту ватру оборите, „Тад за мале нушке приватите, „Кад из мали' ватру оборите, „За оштро се гвожђе прихватите, „Међу Турке јуриш учините. „Ако Бог да и срећа јуначка, „Ми 'оћемо Турке предобити!" У то доба Усо Арапине На кобили ноге премотао, Голу сабљу баца у облаке,

Дочекује у јуначке руке, И поп'јева танко гласовито: „Није л' мајка родила јунака, „Да ме сретне у Пролог-планини ; „ Ал' сам чуо, ђе говоре људи: „Да су Вукшу крмци истргали, „Жеравицу вода погасила, „Мијат преде по Босни куђељу, „Гад комада крува бијелога, „Гољан, бошан и без капе ода." То слушају из горе ајдуци, Зубма гакрипе, мрко погледају. Узе Вукша дугу шарку своју, На лијеву руку наслоња је; Десним оком низа шарку гледи, Гледа јунак Усу Арапина Међу токе, у прси гаироке. Пуче пушка као и гром јасни, Ал' се Усо гвожђем оковао, Нит' га уби, нит' му рану даде. Запуцаше пушке из бусије, Река' би' да се небо проломило, Многе Турке земљи оборише; Па за оштро гвожђе приватише, Међу Турке јуриш учинише; См'јешагае се Турци и ајдуци: Стоји звека оштри' јатагана, Стоји јаук рањени' јунака. Лоша срећа Вукша послужила, Изгибе му по гори дружина. Мало нешто у гору утече, И утече Вукша арамбаша, И однесе седамнаест рана Од седамнаест мушкије' педаља. Мртве Турци нама' закопаше, А рањене на коње метнуше, Па пођоше уз гору зелену. Дочека-ји' Виде Жеравица, Сваки гледа који кога море, Виде гледа Усу Арапина Међу токе, у прси гаироке. Нуче пушка, сва гора одјекну, Нит' га уби, иит' му рану даде. Тад се нросу ватра из бусије, Стаде јека Пролога планине; Многе Турке земљи оборише, И по гори јако узметоше; Нотегоше оштре јатагане, Међу Турке јуриш учинише, Сјеку, грде, никога пе гатеде. Ал' и Виду лоша срећа бише, Изгибе му по гори дружина,