Стражилово

523

стол Андрија, кога Срби славе као свога народнога заштитника, проповиједао еванђеље не само Јелинима и Русима него и Србима. Зато и пише винаптијски цар Михаило VII Парапинак (1071—1078) српскоме краљу Михаилу; „Јер ме уче св. књиге и доставјерне историје, да наше обадвије државе нмају један источник и коријен (т. ј. и у византијској царевини и у Михајиловој краљевини живе Срби) и да је једна иста спасавајућа ријеч била распрострањена у обадвије (државе), да су једни исти очевидци божанствене тајне и вијестници прогласили у њима ријеч еванђелску" (Летопис Матице Српске. К. 129. Стр. 21.) Јер су дакле Илири, Словени, Срби из уста самијех св. апостола слушали св. еванђеље, мора се узети, да су то све били Срби и да су прасједиоци. На и биљешкс о поријеклу два цара византијска такођер свједоче, да су Срби прасједиоци на балканскеме полуастрву. То бијаху Јустин I (518 -527) и нећак му славни Јустинијан (527—565). Обичпо се вели, да они нијесу били Словени, јер да се вијест налази у врло сумњиву извору (Маге<лс, 81ауеш и Љугпш ' стр. 35 и 36) и јер Ирокопије и други вјеродостојни извори не кажу, да су били Словени. Ако византинци и не кажу, да су били Словени, ипак нас многе чињенице о том увјеравају. Прокопије овако иише о родноме мјесту Јустинијанову: „Код европејскијех Дарданаца бијаше у близини тврђаве зване ВасТспапа (данас Бадер близо ушћа Пчиње у Вардар) село с именом Таигеашт (данас 'Гаор јужно од Скопља уз Вардар), у коме се родио цар Јустинијан. Око овога сели направио је зид у облику четвероугла а у сваком углу подигао је кулу и створио тиме тетрапиргон (четверокулу), по коме се и називаше. У близини овога села подиже он дивну варош, коју назва ЈшЉтеа Рпта (данашње Скопље) а то у име награде овој земљи, која га је однеговала" (Ргоеоршв <1е аесПбсш. IV, 1). Сељаци Таора, орући њиве, наишли су на темељ тетрапиргона а Хан и на некакав словенски натпис (Гопчевић, стр. 37—39). Дакле су истините Ирокопијеве ријечи. Али то није доста. Оца Јустинијанова, кога Ирокопије и Теофан називају Сабацијем (8а№а1лов), звали су земљаци његови Истоком. ) Матери и сестри царевој бијаше име ВЈ§'1епЈ2а (Прокопије пише га В^епНа, Сопрриз и други ^Ј§Пап1ла). Име је то без сумње у свези са именом внла (дакле Виљеница) или ако је правије Ве§1епЉа, онда је јасно, да је то српска ријеч бјегленица, бјегуница. Жену ! ) Године 1171 бијаше Исток кнез Неретљана. Нејачевић> 148. Енгел, III, 20.

Јустинову назива Прокопије Аоуттшц, Теодор Логтша, У1 с 1; ог Типпегшв Виршта. Зар то није и значењем и обликом српско име Љуба, Љубица, Љупчица, Љубичина. Јустинијан звао се у младости Унравда, Оупоаубк, које је име полатињено у Јш&пап. И имена Јустинијановијех веледостојника старинска су имена српска. То су били чувени војвода Белизпр (испореди Светозар, Благозар), чувени намјесник у Тракији и војвода Хп.Зоубшд (СћПуошЈЈоа), за кога доказује Маретић, да се морао звати Милбуд, Шафарик нак вели Сћ\та1и1;. Агатије вели, да су Словени били и војводе у перзијскоме рату год. 556 /]а@()<х-)>е^ад (Добројезд), Ооггђаџдод (Всегрд, Свегрд) и 2'т;аопшад (Сварун). А давно прије Јустинијапа спомињу се за цара Лава I Трачанина (457 до 474) Словени Оногој и Оструј год. 469 као војводе царске војске. Кад је то тако, јесу ли онда Словени (Срби) могли прије такозване „сеобе" доћи до такове моћи, да се докопају високијех достојанстава у држави и да сједну на царско пријестоље византијско, кад се нарочито узме у обзир, да је обнтељ Јустинова била писка поријекла? Иа то одговара старосједилаштво Срба много љепше, него којекакве измишљотине. Пајпосле и сам Константин Порфирогенит, који тако приповиједа о досељењу Срба, као да је очевидац, доноси један доказ за старосједилаштво Срба. 0 ностанку Дубровника приповиједа ово: „Град Дубровник није старински, него је постао тек у с.плвенска времена. Кад су Словени, који су у овима темама (8е1аУ18, <јш 111 ћос Шета1;е аип!), разоравали римске градове, разоре тада и древни град Епидавар и грађане му које искоријене, које у ропсгво одведу. Но нешто их се спасе бјегством и дође тражити заклона међу ове провалије, ђе најприје начине мали градић а послије су га све мало по мало ширили до садашњега му опсега по мјери, како се и становништво умножило. А од досељеника у Дубровник с друге стране знају се ови: Григорије, Арсафије, Викторин, Виталије, Валентин архиђакон, Банентије, отац протоспатара Стефана. А од како су се ту доселили из Солина има 500 (ф) годииа до данас т. ј. индикта 7 год. 6457 од постања свијета." Копстантин је писао ово год. 949, Солињани су дошли дакле у Дубровник год. 449, т. ј. Дубровник је те године већ постојао. Ако је Епидавар разорен год. 404, ) онда се та вијест дивно слаже и 1 ) а СгоЉгз а<ијие Ј:оге а 1'шн1ате:гНо еуег.чо, С1гса аппит поз^га »а1и(;18 404, ЕрМаиго, по"ћШ881та Ва1та!;1ао иЛе, Јоаппоз, ЕрМаигша сгУ18 агсћ1ер18сори8, &1§;о 81ћ1 соп8и1еп8. 8егарћтиз Еа221и8 ари(1 Мј^пе: Т. 113, р. 203 т по(;а.