Стражилово

522

8^8 г1а1таИса управо за то, што су и Венети и Далмати били Срби. Срби и дан данас носе такву кабаницу. Стари писци кажу, да се Илири тетовирају као и други Словени (Трачани), 1 ) да имају барке (чунове) од једнога јединцатога (храстова или јелова) трупца, које су прастара рукотворина словенска. Илирикумом назвали су 1'имљани све земље, које су мало по мало покорили између Алпа, Дунава и Сињега Мора (и Страбону је Илирик између Италије и Германије) и то управо с тога, што је туда живио један те исти народ словенски. И свађе онђе, ђе класици знаду за Илире, Срби су старосједиоци и Шупса 1ш§иа вавијек значи српски језик. Старосједилаштво Срба најљепше доказују топографска имена, која су стари историци и географи записали. У Либурнији и Далмацији спомињу се ова имена: Аг1>а(е), АгТзоп, Раб; ВиДиа, Ви*1ша, Ви«1 ие, Вис1уа, Ви1па, Ви^оуа, Будва; СаМагиз, СаЉагепвез, ОссасЈагоп, 1)сса*ега, Котор; Со1ар18, Купа; Согкуга, Кегкига, Каркар, Корчула; Соппјиш, Карин; Сиг1е(-,а, Сугас^са, Сшчса, Сипсит, Карак, Крк; 1)ае811га4е8 племе на брду Десичу; Вое1еа, Ви(о)с1еа4ае, 1)10с1са, 1)ос1а, Дукља; 0 П ш Ш јопс « племе на брду Гладичу; Сгга1)ае1, А^гауопИае, Грабовљани; Ла(1ог, Јас1ега, Задар (испореди Јадар, ријека у Србији), 188а, Вис; Геиатит, Љешанска; Вогапиш, Врана; Мсс1еоп, Медун; N81-0, Шгиз, Кагопа, КагеаН, Неретва и Неретљани; N11118, Тсшп, Книн; Оепеиз, Оепе1, Епеа, Уна; У1с(сћ)1шит, Уљцињ; Кћ121пшт, Кћг18и8, Кћ181шит, Ке81пит, Рисан; 8сагс1опа, 8саг<1оп, Скрадин; 8еп1а, Сењ. — У Дарданији: Агва, Раса ; Агвепа, Расина ; ВаЛепапа, Бадер; Ва11с81па, Булачана; Вег8о\па, Вогва, Брза на ријеци Брзави; Ву1аиога, Ве11а, Биљач; С1е8Уе81Љ, Кљеттевица; Сгга^апа, Грачаница; Ка(е)ћеа, Лаб; ВаћШ/а, Лабица на Лабу ; Мапапа, Мспоп, Морава ; Ре1е§-ош'а, Полог; 8сор1а, 8сирј, 8сор18, Скопље; Таигевшт, Таор, родно мјесто византијскога цара Јустинијана; 1Ј1р1апа, Липљан; Уес1епапа, Ветрен, Ветерница; Уе1а8, Ускваив, Велес; Уепшапа, Врања ; У1с1апит, Вучитрн ; Угаапит, Звечан. — У Арбанској: Ваи^а, Бамица; Већогш, Моћегигј, Кећге, Г)еиге, Дебра; 1)о1е1лп, ђуледин; I )огас1ои, Буггас1пит, Драч; Вгетов, Дрин; К188И8, Љеш ; Таи1ап(1, Дољаница на Дрину; и многа друга. Кад су Илири као што хоће модерпа историја, били самостална грана индо-европскога племена и живили нарочито на Западу балканскога полуострва, оида су они имали и свој засебии језик, који се од

•) ЕИи ^аШсо агтапШг (ЈароЛеа), ШуНсогит дио^ие тоге ас Тћгасит 81л§та1лс1. 8ћгаТзо.

словенскога језика рецимо исто толико разликовао колико и галски језик. А тијем својијем језиком назвали су ваљда Илири своја мјеста, своје ријеке и своја брда. Стари писци, који доносе сномен о старим Илирима, записали су множину такијех имена у земљи илирској. Истина имена та нијесу сва чиста, јер Римљани, када су заузели Илирик, носјели су важнија места својом војском и прекројили су народна илирска имеиа према изговору свога језика. А узети треба у обзир и то, да су и преписивачи и вријеме много име још више нагрдили. Мени се чини, да је ово много ближе истини, него оно тврђење модерне науке, да су Словени римска имена прекројили по изговору свога језика, јер како иначе да протумачимо факт, што скоро сва мјеста, која у Илирику спомињу древни писци, и дан данас постоје и сва имају словенски коријен својему имену. Коме се чини, да је ова пуста игра, нека се потруди прочитати Раг1атеп1аг од 1891, бр. 29—32, ђе ће код свакога готово имена наћи коријен а и слична имена ио васцијеломе словеш-коме свијету, као доказ, да су имена та словенскога поријекла. И вијести о хришћанству Илира јасно сведоче, да су били Словени и Срби. Св. апостол Павле вели у посланици Римљанима (XV, 19): „Од Јерусалима наоколо тја до Илирика нануних еванђељем Христовијем." А да је св. Павле нроповиједао у Илирику, свједочи св. Хијеромин (који је био са св. Павлом у Илирику), свједочи руски љетописац Нестор, који вели: „В Мораву (иоддунавску) бо доходил и апостол Павел, учил ту; ту бо јест Иљурик, јегоже доходил апостол Павел; ту бо бјеше Словјене первоје, тјемже и словенску јазику учител јест Павел", свједочи даље Петар Домијанус, Грегоријус, Нисенус, па и римске папе Јован X и Инокентије X. Први вели (год. 925), да су словенска краљества (8с1аУ1погит ге^па) а други (год. 1648). да су илирски народи (Шупсагит §еп!гат) примили хришћанство од самијех св. апостола. Што римске папе тако опћенито казују, други, и то писци ближи самој чињеници, казују то изрично. Тако увјерава солински архиепископ Ешијус (II стољећа), да је св. апостол Јаков год. 34 отишао преко Илирика у. Испанију и да је у Сирмијуму посветио Андроника за епискоиа. Орозије опет вели, да је св. Петар год. 42 прошао Далмацијом у Италију, да је за цара Клаудија год. 49 оставио Рим и вратио се у Панонију и у Илирик. Кад су ти св. апостоли пролазили и бавили се у земљи Илира, сасвијем је природно, да су Илирима проповиједали и св. еванђеље. Историјска је надаље чињеница, да је св. апо-